Мерима Његомир пева и кад ћути, говорио је Добрица Ћосић

Лек су многи проналазили у речима њених песама – Памтим још, Због тебе, Што је лепо кад се неко воли, Рузмарин, Бол болујем, Да није љубави твоје и још десетинама хитова. Поносно је носила епитет Златни глас српске естраде. За њу, кажу, није било тајни у музици.

„Мерима Његомир је била врсни интерпретатор народне класике. Могу сигурно рећи да је својим интерпретацијама задужила генерације и показала један пут и начин певања, само њој својствен“, наводи Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а.

„Од када је ушла у музику Мерима Његомир је имала племенити однос према сопственом таленту и богатој културној баштини коју је тим гласом представљала. Њен глас је претворио неке песме настале у другој половини 20. века у традиционале који ће остати бесмртни“, наглашава Предраг Пеца Поповић, хроничар поп културе.

Пред микрофон је први пут стала певајући за своје друштво у пратњи оркестра „Цитадела“. Са свега 19 година почела је да осваја Београд наступајући у ресторану „Романтичар“, а убрзо се за њен таленат чуло и у Радио Београду, где је позвана да сними пробне снимке.

„У мом срцу, у мојој души је увек била народна музика. Ја сам је слушала од детињства, ја сам имала срећу да одрастем уз Радио Београд, дивне певаче“, говорила је Мерима новембра 2013. године.

Памтиће се као први певач народне музике који је одржао концерт на Коларцу. У биографију је уписала и место уредника народне редакције РТС-а. О њеном таленту сведочи и на десетине престижних награда, али и речи колега и познавалаца њеног рада забележених у монографији.

„Када слушам Мериму Његомир како пева, ја верујем да она пева и када ћути. Јер она пева душом. Благо њој. И свима који је слушају“, написао је Добрица Ћосић.

„Оно што је за њу било страшно карактеристично, то је био њен истраживачки дух. Она је певала на 20 језика, није знала све те језике, али је врло коректно певала. А када смо били у Кини она је фасцинирала Кинезе у 7 градова, где смо певали кинеску песму и то је било заиста фасцинантно“, каже професор Никола Рацков.

Фасцинирала је и одушевљавала публику, али и пријатеље, не само гласом, већ и енергијом, умереношћу, дарежљивошћу.

„Жена змај, за све, изузетан борац, Марљива, шта год је требало да се уради. А оно што је шлаг на торти свим њеним особинама, то је да кад год је била потребна помоћ, било коме, било за шта, кад је могла притрчала је“, наглашава Снежана Ђуришић.

„Увек је била насмејана, увек је била пријемчљива, расположена да разговара, да да прави савет или да прими и позитивну и другу кртику. У сваком случају је била једна фина, нормална особа, дама и уметница и човек и колега и пријатељ“, истиче Чедомир Марковић.

Дан пре њене смрти објављена је и последња песма коју је снимила са групом „Легенде“.

„Нисам могао ни да сањам да ће последња песма коју је отпевала бити са нама. Бити моја песма. Велики губитак. Тих институција као што је она у нашој музици и у народној и у забавној и у рокенролу све је мање“, сматра Зоран Дашић.

Мерима Његомир рођена је 1953. у Земуну, а љубав и таленат за певање наследила је од мајке. Ипак, њена прва жеља да се музички образује није јој испуњена. Родитељи нису имали новца ни за пијанино, а у петом разреду није примљена у хор, јер се збунила на аудицији.

Међутим, све то је није спречило да се упише на листу најистакнутијих уметника. Од певачице гласа који милује, како је многи називају, опростили су се бројне колеге, уметници, државни званичници, грађани.