Преминуо Ђорђе Балашевић

Пре неколико дана примљен је на Инфективну клинику где је лечен од упале плућа. Пре тога се лечио код куће, али му се стање погоршало па је пребачен у болницу.

Ђорђе Балашевић рођен је 11. маја 1953. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1977. године са групом „Жетва“, која је први успех забележила исте године песмом У раздељак те љубим.

Наредне године напушта групу и са Верицом Тодоровић формира „Рани мраз“. Убрзо избацује неколико хитова којима је остварио пуну уметничку афирмацију.

Са Биљом Крстић и Бором Ђорђевићем снимио је песму Рачунајте на нас, која је постала својеврсна химна генерације

Соло каријеру започиње 1982. године албумом Пуб, који је забележио велики успех. Те године одржао је и свој први концерт у препуном Центру „Сава“. Већ наредне објављује плочу Целовечерњи д кид, са које се издвојио један од његових највећих хитова – Јесен стиже, дуњо моја.

Огроман успех постигао је албумом Бездан 1986. године, на којем су се нашли неки од највећих хитова, попут балада Не волим јануар, Не ломите ми багрење и Бездан. Балашевић је и сам рекао да му најплоднији део каријере почиње овим албумом.

Следећи албум Панта реи наишао је на лоше критике и пријем, али се искупио наредним Три послератна друга, који је постигао велику успех. На њему се нашла још једна од његових култних балада – Д-мол.

Када су почела трвења и подела СФРЈ, Балашевић је у колумни за Радио-ТВ Ревију правио веома оштре критичке осврте на сва политичка дешавања у земљи. Ратне године проводи склоњен од јавности, избегавајући мобилизацију.

Албум Један од оних живота издаје 1993. године, инспирисан трагичним годинама распада Југославије и ратова.

Балашевићеви концерти из тог периода постали су својеврсна чистилишта за окупљање младих, на којима је између песама износио своје критичке ставове на рачун актуелне власти. После нешто дуже паузе, 1996. године издаје албум Напослетку, већином снимљен уз акустичну пратњу „Гудача Светог Ђорђа“.

На прелазу у нови миленијум, Балашевић објављује свој десети албум Деведесете који је био инспирисан деценијом ратова, санкција, бомбардовања и немаштине. Са ње се издвојила нумера Живети слободно, која је постала химна демонстраната.

Осећајући да публици дугује љубавне песме, које су потпуно изостале на претходном албуму, Балашевић 2001. објављује албум Дневник старог момка, са 12 песама од којих свака носи женско име.

Албум је посветио супрузи Оливери, а почетна слова наслова песама формирају реченицу „Оља је најбоља“.

Када сарадња са Љубишом Самарџићем на филму Јесен стиже, дуњо моја, који је био заснован на балади Прича о Васи Ладачком, није остварена, Балашевић је песме намењене за филм објавио као албум Рани мраз 2004. године.

Такође је написао сценарио и глумио главну улогу у серији Специјална редакција, а глумио је још у серијама Војници, Поп Ћира и поп Спира, Панонски морнар...

Добио је велики број признања током каријере, међу којима су Награда пунолетства, Октобарска награда Новог Сада, Естрадна награда Југославије...

Иза себе је оставио супругу Оливеру, ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу.