Марчело: Култура одавно није „кул“

Говорећи о новим ауторима који су славу стекли на Јутјубу или друштвеним мрежама, Марчело је рекао да мисли да се отишло у крајност, то јест да није било ко сада „заблудео и оставио књигу Давида Албахарија и купио неку од тих књига“.

„Није баш да се то дешава. Покушавам да кажем да су напросто настале књиге за људе који иначе не читају. То није одузимање читалаца од стварне књижевности, од високе уметности, него је то простор литературе за људе који иначе не читају. Јесте чудно што се налазимо у истом простору, али не мислим да то треба осуђивати на начин на који је осуђивано до сада. Треба сагледати реално чему те књиге, коме су оне намењене, коме се обраћају. Јесте чудно свим љубитељима књиге, јер када поменута инвазија простора привлачи толику пажњу онда се ми остали осетимо мало обесправљено“, објаснио је популарни музичар.

Марчело сматра да је то само последица дешавања у друштву.

„Код нас култура одавно није кул и то је њен главни проблем. Мислим да једно озбиљно описмењавање нације мора да буде државни пројекат, а не герилска акција племенитих појединаца, спремних да протраће свој живот бавећи се тиме“, нагласио је Марчело.

Према његовој оцени, потребна је озбиљна акција на нивоу читаве државе са јасним циљем да се поставе основни стандарди шта култура јесте и шта треба да буде – темељ на који би се касније надовезивали спратови.

„Ми то већ годинама немамо и онда се дешава нешто што бих назвао бујање ситротињске културе, јер се нема како друкчије објаснити усред стандарда, какав јесте, интересовање за гламурозне блогерке“, каже Шелић и истиче да није важно шта он мисли о том садржају, али да поента приче јесте да се ту промовишу конзументски предмети који нису доступни људима са платом од 20.000 динара.

„Дакле гладне очи, на то мислим под сиротињском културом, и то тако опстаје – шарено, лепо, богато. А ми то немамо, а хтели бисмо да имамо“, наставља познати музичар и писац и примећује да је људима доста сопствене беде.

„Очигледно траже излаз у таквим стварима, а не у неком као што сам ја, ко ће још да им потврди да је истина истина. Људи су се презаситили истине, али ја не видим други пут осим суочавања са истином“, каже Марчело.

Шелић за новембар најављује улазак у студио и упуштање у нову музичку авантуру, препоручује серијал стрипова Locke and Key као најбољи који се појавио од почетка овог века, а младима и оним старијим читаоцима препоручује класике Малог Принца и Алису у земљи чуда, књиге које су њега увеле у свет маште.

„То су сами почеци, када сам са стрипова лагано почео да прелазим на књиге. Међутим, што би рекао мој пријатељ (Давид) Албахари, мало је проблематичан тај термин дечја књижевност, као да је она намењена само деци, а ја никад нисам осећао да је то истина. Те књиге су намењене свима и нова читања увек вам отварају нове стазе у светове маште, тако да бих их препоручио и старијима, а не само клинцима“, закључио је Марчело.