Ангела Меркел „Тајмова“ личност године

Источна Немачка (Демократска Република Немачка), где је Ангела Меркел одрасла, није била ни демократска, ни република. Била је орвелијанска хорор представа, где је Гвоздена завеса нашла свој буквални физички приказ у облику Берлинског зида, наводи часопис Тајм.

Стидљива ћерка лутеранског свештеника, Меркелова је ушла у политику као разведена протестанткиња у већински католичкој странци, жена из сестринства и „источњачка“ у тек уједињеној Немачкој.

Њен политички стил је био такав да га није било. Без украса, харизме, само истанчан осећај за моћ и научничка преданост информацијама. Чак и након што је Меркелова постала немачка канцеларка 2005. године и тада командовала четвртом економијом на свету, она је остала потпуно досадна – како би је што више потцењивали, сматрају из угледног часописа.

Немачки аналитичари назвали су је Меркелвелијанком када је надмудрила, изоловала и просто надживела свакога ко би могао да јој буде претња. Вечито опрезна, поносно је практиковала оно што је Вили Брант некада звао Die Politik der kleinen Schritte (политика малих корака), односно што у САД зову „вођење отпозади“.

Онда је дошла 2015. година. Не једном, не два пута, већ три пута ове године подизано је питање да ли Европа може да настави да постоји, не културно или географски, већ као амбициозни државотворни и историјски експеримент.

Меркелова се већ показала као незамењиви играч у вођењу европске дужничке кризе, водила је западни одговор према Путиновом походу у Украјини.

Грчки банкрот запретио је самом постојању еврозоне, а мигрантска и избегличка криза представљала је најозбиљнији изазов принципу отворених граница. Коначно, трагедија у Паризу оживела националистички рефлекс ка затварању врата, подизању зидова и општем неповерењу.

Сваки пут је Меркелова реаговала. Немачка је спасла Грчку, под строгим условима. Прихватила је избеглице као жртве дивљаштва радикалног ислама, а не његове носиоце. И послала је трупе у борбу против Исламске државе.

Немачка је потрошила последњих 70 година испробавајући противотрове за њену токсичну националистичку, милитаристичку и геноцидну прошлост, истиче се у пропратном тексту. Меркелова је истицала другачије вредности – хуманост, великодушност, толеранцију – како би демонстрирала како огромна моћ Немачке може да се користи за спасавање, а не уништавање.

„Уколико сада морамо да почнемо да се извињавамо зато што смо били пријатељски настројени у хитној ситуацији, онда то није моја земља", речи су немачке канцеларке.