Клеопатрине тајне шминкања

Музеј науке у Лондону 28. априла организује радионицу под називом Египатски начин шминкања. У оквиру представљања културе старог Египта, представници Музеја приказали су како су се становници долине Нила шминкали пре неколико векова. 

У древном Египту ритуали чишћења и купања били су веома важни. Људи су се најчешће купали сваког дана у реци или у импровизованом купатилу у дворишту куће.

Богатије породице имале су у кући посебну просторију намењену искључиво за купање. Слуге би своје господаре посипале водом из бокала, а прљава вода отицала је цевима које су се изливале у башти. Уместо сапуна коришћена је крема за прање која је справљања од уља, лимете и парфема.

Такође, за негу коже Египћани су користили уља са додатком парфема који се добијао из цвећа или дрвета.

После чишћења и неге, на ред је долазило улепшавање - мушкарци, жене, али и деца свих узраста и сталежа украшавали су лице шминком.

Без огледала која су прављена од стакла и полираног сребра или бакра прецизно наношење боје на лице готово да не би било могуће.

Боја која је наношена на очне капке припремана је од минерала зеленог малахита (бакар-карбоната), као и галенита (олово-сулфида) за сиве нијансе.

Након уситњавања до финог праха мешањем са уљем добијана је боја за капке која је названа кол.

Чувана је у малим посудама, а око очију наношена је штапићима. И доњи и горњи капци осликавани су црном бојом тако да је око уоквирено, али да се линије настављају ка слепоочницама.

Веровало се да је шминка имала магично, па и лековито дејство. Неки су чак веровали да ношењем шминке може да се врати ослабљен вид. Шминка је коришћена против инфекције очију, као и да би се ублажио одсјај светлости.

Такође, коришћена је боја за усне, образе и нокте. Врста црвене глине уситњавана је и мешана са водом, а затим наношена на усне и образе. Нокти су каном бојени у жуте и наранџасте нијансе.

Посудице са бојама за лице и нокте чуване су у посебним кутијама. Жене би своје кутије са шминком носиле на забаве и држале их испод столица на којим би седеле.

Старим Египћанима су перике од људске косе или овчје вуне служиле као украс. Носили су их и мушкарци и жене, на свечаностима и приликом обављања званичних дужности.

Током гозбе на перике су се стављале купе миришљаве масти које би се постепено топиле и расхлађивале лице и тело.