Читај ми!

Ђавоља варош – место на коме се сусрећу геологија, биодиверзитет и историја

Ђавољу варош, која је била једини српски кандидат за избор седам светских чуда природе, ове године посетило је рекордних сто хиљада туриста. Туристичку понуду употпунио је и предео богат изузетним природним и геоморфолошким вредностима, као и културно историјско благо од изузетног значаја.

Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини. Чине га 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија од два до 15 метара. На врху фигура налазе се камене капе које као да стоје уз помоћ неке непознате силе.

Атрактивност целог подручја допуњује амбијент око фигура који делује мистично, тако да о настанку овог феномена у недоумицу доводи и оне који би пре да верују науци.

„Фигуре које представљају Ђавољу варош различитог су облика и висине. Настају искљичиво ерозијом. Тако што, на пример, када пада киша она односи растресито земљиште, док камене капе које су на врху, оне својом тежином од неколико десетина до неколико стотона килограма чувају земљиште које је испод њих. На тај начин их спречавају од пропадања и нестајања. Међутим, временом када камена капа падне фигура полако нестаје. Али интересантно је да их је увек 202“, истиче географ Бранко Стевић.

„Морамо нагласити да он има једну биолошку и геолошку разноврсност. Карактеристичан је по вулканској некадашњој активности, вулканским атракцијама. Оно што је за Радан планину карактеристично јесте та шумска вегетација, тако да укупно 10 посто флоре на Балкану припада овој планини“, напомиње археолог Милан Савић.

На Радан планини има 1.200 различитих биљака, а овде живи и више стотина животиња карактеристичних само за ово подручје.

На овој планинској лепотици налазе се 4 бање: Пролом, Луковска, Куршумлијска и Сијаринска, али и богато културно- историјско наслеђе Јабланичког и Топличког краја: Царичин град, неолитско насеље Плочник и Немањине задужбине.

понедељак, 29. децембар 2025.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом