Космај – мали Атос деспота Стефана на 50 километара од престонице

Ако би се човек одлучио да ходочасти до Свете Горе, из Београда би му било потребно осам дана да дође до грчког полуострва на којем се налази мноштво манастира, међу којима и Хиландар. Ако би пак, пожелео да види "Свету Гору" на Космају било би му потребно "само" пола дана хода. Та "мала Света Гора" на овој шумадијској планини настала је за време краља Драгутина и деспота Стефана. Историјска судбина манастира ове Свете Горе је била да су рушени, а потом су их монаси обнављали. Најпознатији манастири су Кастаљан, Тресије и Павловац.

Сликар, историчар уметности и путописац Милутин Дедић приметио је да се међу Србима одомаћио обичај да се предео у коме има више манастира, цркава или испосница назове "мала Света Гора".

Најпознатије такве Свете Горе су Фрушкогорска или она у Овчарско-кабларској клисури. Међутим, мање је познато да се верује да је и на Космају таква "мала Света Гора".

Наиме, према легенди планина Космај ноћу светли али то не могу да виде сви већ они са посебним даром, кажу мештани овог дела Шумадије.

На шумадијској планини, око 50 километара од Београда, налазе се манастири настали за време краља Драгутина и деспота Стефана, почетком 14. односно 15. века. Космај је био омиљено место деспота Стефана Лазаревића, а могуће је да је ова мала Света Гора плански грађена.

Света Гора на Космају

Манастири Кастаљан, Тресије и Павловац су најпознатији, међутим према историјским подацима било их је значајно више.

Хроничари Космаја кажу да када се из висине гледају манастири београдске Свете Горе види распоред који изгледа као крст уписан у крсту.

Осам манастира – на северу Кастаљан, на југу Велика Иванча, на западу Тресије, а на истоку Павловац. Унутар тог крста истим редом Анатема, Црквине, Сибница, Кокорин.

Многе црквене светиње су рушене за време Турака, а потом обнављање. Сада је на реду да се обнови Кастаљан.

Кастаљан – археолошки радови и обнова

Када бисмо кренули из правца Београда, најближи манастир Свете Горе космајске био би Кастаљан. Није лако доћи до њега, јер се уз недовољно путоказа до манастира, у последњем делу, долази макадамским путем.

Тај пут много више одговара за вожњу квадова који безобзирно тутуње шумама Космаја, незнајући да су на манастирском земљишту.

Ктитор манастира Кастаљан, који је посвећен Светом великомученику Георгију, јесте краљ Драгутин. Црква је са пратећим објектима разрушена када српске државе на овим просторима није било.

Иако цркве нема, на рушевинама се редовно врши богослужење.

Отац Новак и монаси околних манастира се окупљају прве недеље у месецу заједно са верницима да би у несвакидашњем окружењу служили литургију.

Објашњава да се лако види где је био олтар, а где порта те да је логично да може да се врши служба.

Археолошки радови који претходе обнови Кастаљана су почели летос.

Сада се приводе крају, а затим следи план обнове манстира за који је камен већ спреман.

Отац Новак прича како је деспоту Стефану Катаљан био међу омиљеним коначиштима када би ишао у лов.

Тврди да је сасвим у реду рећи да је на Космају Света Гора.

"То је оно што кажу и мештани да је то Света Гора космајска. Ако узмемо још у обзир да по неким историјским подацима у времену деспота Стефана Лазаревића и Светог кнеза Лазара, чији се део моштију налази у цркви Светог Петра и Павла у Неменикућама, видимо да је ту било чак 53 светиње односно цркава и манастира на овим просторима", каже отац Новак.

Тресије – највећи и најпознатији манастир Космаја

На ходочашћу од Кастаљана до Тресија, највећег манастира на Космају, аутом се стиже за десетак минута.

Пролази се поред цркве Светог Петра и Павла у Неменикућама о којој говори отац Новак. И та црква је део Свете Горе космајске. Верује се да је Арсеније Чарнојевић једну од последњих литургија пре Велике Сеобе Срба одржао у овој цркви пуној историјских прича.

До Тресија остаје још неколико шумовитих пејзажа и једна позната печењара.

Тресије су највећи и најпознати манастир на планини. Недавно је слављено седам векова постојања манастира посвећеном Архангелу Гаврилу.

У Тресијама живи тринаест монаха, чија је основна обавеза молитва, каже игуман мнастира Серафим.

Отац Серафим је рођен је у Сарајеву, у Острогу се замонашио, студирао је у Русији, а монашки живот га је водио и на други крај света. У далекој Гватамали је чуо песму Ој Комсају висока планино, која га је, како каже, водила у овај космајски манастир.

Судбина највећег манастира на Космају била је да је више пута рушен, а монаси су га затим обнављали. Последњи пут 70-их година прошлог века.

Везу са Светом Гором је отац Серафим испричао кроз живот претходног игуман Тресија који је 50 година живота провео у манастиру.

"Отац Јован Маречић је донео камен баш са Свете Горе у овај манастир. Што није тек тако случајно. Зашто баш са Свете Горе? Што није из Јерусалима или другог места? Али осјети се потреба да се човјек баш тако изрази. То је сила благодати која човјека постиче – који ће камен да ставља у темеље ове светиње", каже отац Серафим.

Павловац – тамо где монаси тихују

Од Тресија до манастира Павловац, такође има десетак минута вожње(манастир је седам километара је удаљен од Младеновца).

Осим ако се не задржите на видиковцу код споменика палим борцима Космајског одреда - "Искра слободе".

Павловац је добро скривен манастир филмичног изгледа и није успео да избегне судбину других манастира Космаја. Колико је био разрушен се најбоље види у култној сцени прве епизоде Повратка отписаних када министра Јовића(Павле Вујисић) приводе код четничког официра(Бата Живојиновић).

Павловац је смештен поред Тихановачког потока, објашњава историчарка уметности Јасмина Ћирић – "тамо где се тихује".

У манастиру живи један монах који се брине о одржавању манастира посвећеног Светом Николи Мирликијском.

Доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу Јасмина Ћирић истражује како су комуницирала звона цркава на планини. Верује да су морала звонити и када је умро деспот Стефан у оближњем селу села Глава. Комуникација звона је могућа јер се Света Гора Космајска градила плански, објашњава Ћирић.

Историчарка уметности каже да је појам Свете Горе присутан и ван простора Атонске Свете Горе.

"У деспотовој песми "Словољубве" он каже да његова држава има прелепе пределе са благим ваздухом које омогућава и птицама брзо прелетање и да је реч о пределима на којима су такозване Горе Аермонске. Односно, те Горе, Свете Горе које он идентификује и помиње у песми заправо представљају целокупан простор којим он као Богом одабрани владар, нови Давид, влада", појашњава Ћирић.