Венеција губи свој културни дух – становници узмичу пред бројнијим туристима

Некада срце моћне поморске републике, главно острво Венеције изгубило је више од 120.000 становника од раних 1950-их.

Бројни проблеми отерали су многе, али су људи највише напуштали овај италијански град због масовног туризма који је довео до тога да становништво града делује као мањина међу хиљадама посетилаца који се свакодневно тискају на њиховим трговима, мостовима и по уским шеталиштима.

Када се погледају бројеви, ситуација је оваква: Венеција има 49.304 становника, док у хотелима и кућама за одмор које се изнајмљују има 49.693 туристичка кревета.

Активистичка група "Venessia" која се годинама бори за очување културног и других наслеђа Венеције, прати број становника од 2008. године. Број становника је прошлог лета први пут пао испод 50.000.

„Осећамо се као странци у сопственом дому, јер када ходате улицама, ми смо у мањини. Тек с времена на време угледаш неког суграђанина и поздравиш га издалека, али иначе си константно окружен туристима“, каже Матео Секи, који уређује сајт групе Venessia.com.

Група "Ocio", окупља становнике Венеције који су фокусирани на стамбена питања у граду. У априлу, поставили су дисплеј у излог књижаре „Марко Поло“ како би приказали све већи број кревета доступних туристима у граду.

„Нисмо могли ни да замислимо да ће у року од неколико месеци број (кревета) премашити број становника“, наводи се у саопштењу удружења на веб-страници.

Препорука агенције Уједињених нација посвећене култури да се Венеција дода на листу угрожених локалитета, биће изложена на састанку Унесковог комитета за светску баштину, који је у недељу почео у главном граду Саудијске Арабије Ријаду.

Унеско је у јулу саопштио да се Венеција суочила са „неповратном“ штетом због низа проблема у распону од ефеката климатског слома до масовног туризма, док је истакла „недостатак значајног напретка“ Италије у решавању ових проблема.

„Иако је број (туристичких кревета) већ премашио број становника у неким окрузима, уочи Унесковог састанка желели смо да истакнемо како је непрестано отварање хотела и недостатак регулације за краткорочно изнајмљивање смештаја трансформисало историјски град у туристичко место“, наглашавају представници грађанске групе "Ocio".

Након великих поплава крајем 2019. године, а затим и пандемије која је смањила број туриста, посетиоци су се у Венецију, овог лета, вратили у пуном обиму. У просеку је у граду било 40.000 гостију током дана са највећом посетом, што је навело локалне власти у Венецији да најаве да ће од следеће године применити већ дуго разматрану наплату улаза у град.

Накнада од пет евра важиће само за оне који посете град на један дан. Циљ је одвратити их од доласка током јека сезоне и на тај начин очувати „крхкост“ и „јединственост града“, поручују челници града.

Симон Вентурини, саветник за туризам, истакао је да се у овом случају не ради о стицању профита већ о проналажењу „нове равнотеже између права оних који живе, студирају или раде у Венецији и оних који посећују град“ и додао да ће та мера позиционирати Венецију на глобалном нивоу као локацију са оваквом заштитом наслеђа.

Међутим, Матео Секи страхује да ће та иницијатива претворити Венецију у тематски парк, а не у место где људи желе да живе и раде: „Венеција треба да регулише туристички ток, а не да наплаћује улаз“.

Састанак Унесковог комитета за светску баштину траје до 23. септембра, а није познато када ће бити саопштена одлука о Венецији.

То је други пут у периоду од неколико година да је граду, који је 1987. године уписан на листу светске баштине, прети доспевање на црну листу.

„Не треба нам Унеско да нам каже да смо у опасности. Свесни смо ризика већ деценијама, али можда ће стављање на листу локалитета у опасности навести власти да ураде нешто“, рекао је Секи.