„Чиновнички Сибир" - Чонградска жупанија у Мађарској негује српску традицију

У Чонградској жупанији живи око две хиљаде Срба, који негују нашу традицију. Градић Мако, све познатији по бањи, чувен је као место рођења Џозефа Пулицера и архитекте Имреа Маковеца. На то што је родно место Милоша Црњанског, поносан је Чонград.

У кући на периферији Чонграда, пре 130 година, рођен је Милош Црњански. Сваке године се полажу венци, а на сваких пет, одржавају се књижевне вечери са писцима из Србије.

„Радо га и данс читају мађарски ђаци који о Црњанском уче у средњој школи. Кратки роман Кап шпанске крви такође је популаран, а мени је најдражи Дневник о Чарнојевићу, јер је ту описао своје крштење. Прича о залеђеној Тиси и крштењу за нас који смо из Чонграда и за мене као историчара књижевности, посебно је дело“, каже Ибоља Фабиан Сенци, потпредседница Мађарског удружења историчара књижевности.

Крштен је у православној цркви, у оближњем Сентошу. Чонграђани су поносни што је он макар и случајно ту рођен.

Иако је Милош Црњански за свој родни град говорио да је „чиновнички Сибир“, јер су у њега службеници попут његовог оца одлазили по казни. Данас би се могло рећи да је Чонград лепо место за живот.

Недалеко је Мако, са спомеником црном луку, у центру града. До средине прошлог века живели су од њега, данас им је туризам окосница привреде. И бањски комплекс инспирисан је главицом лука, дело је њиховог суграђанина, зачетника органске архитектуре у свету, по којој је склад са природом, мерило свега.

„Бања јесте највеће дело Имреа Моковеца, али његов стил у архитектури се може пронаћи по целом граду у последњих двадесет година. То што је Барселони Гауди, то је нама Имре Маковец“, наводи Габор Гергељ, градски менаџер.

„Око 15 одсто гостију бање су из Србије, а тај проценат се из године у годину повећава. Наравно, отворени смо за све облике сарадње, волимо да посетимо Србију, која има другачија природна богатства“, напомиње Ноеми Лајтош, менаџерка бање Хађматикум.

По неговању наше традиције, предњачи Деска. Сви је зову српско село, иако је у њој свега 20 одсто Срба. Пре једног века толико је било Мађара. У Културно-образовном центру „Свети Сава“, Српску школу, која је одељење гимназије „Никола Тесла“ из Будимпеште, похађају и мађарска деца и њих је више, док у КУД-у „Банат“, оба народа учествују подједнако.

„Баш због тога 90 година било је потребно привући што више симпатизра, који би сад са нама заједно одржавали нашу културу и мислим да је то једини излаз да имамо неки дугорочнији опстанак“, наглашава Кристифор Браца, председник КУД „Банат”, из Деска.

Наталиитет је у порасту, за три деценије број становника се удвостручио. Школу и вртић похађа 137 деце, Они, али и одрасли, поносни су на школу старих заната. Све ношње сами израђују.

Све раде, али највеће наде полажу у вез, како кажу, надају се да ће „златни вез из Деска стићи до Унеска“. За сада су у педворју, очекују потврду да је Мађарска њихов вез заштититила као нацинално добро.