Благо Карађорђевића лежи у Рогашкој Слатини, међу драгуљима и Теслино писмо

Мајка најкрупније бебе у породилишту те 1931. године добила је на поклон краљев дукат. Била је то бака Нанија Пољанеца. То је уметничко име Александера Станислава Јурковича. Добио га је по краљу.

Kолекционар од малих ногу, овај уметник из Рогашке Слатине последњих 15 година на дневном нивоу трага за предметима који су припадали члановима династије Карађорђевић – од оца Петра Првог, преко сина Александра, до унука Петра Другог и других потомака.

“То ме је некако вукло, јер има пуно неких чињеница – кад је краљ Александар први пут долазио у Словенију, дошао је у Рогашку Слатину. Онда кад сам то почео да скупљам, један, други, трећи експонат – повуче те, поготово ако прочиташ још неке књиге, упознаш чланове те породице“, каже Пољанец.

Портрети, писма, дугмад за манжетне, часовници, ордење део су једне од највећих приватних колекција посвећених краљевској породици. Нешто је добијао на поклон, много тога куповао, због нечега се и задуживао. Да би дошао до тог блага, морао је да обиђе свет – мало на точковима, мало помоћу интернета.

“Виртуално су биле разне аукције, од Аустралије, Америке, Немачке, и тако даље, а иначе путеви ме воде широм по Словенији, по Хрватској, Србији. Било где – ако се појави нека ствар, седнеш у кола и возиш“, говори Пољанец.

Било је током ових 15 година, каже, много анегдота. Једна од њих - о бисти краља Александра.

“У Словенији је било постављено 14 званичних биста, између Првог и Другог светског рата, и велика већина њих је уништена - или су их уништили Немци, или Италијани, или можда још после Другог светског рата, а та се по неком чуду сачувала. Један човек ми је понудио, била је цела црна. Трагао сам по књигама, било је то током короне, имао сам времена, и на крају сазнао и тај податак да је то био последњи споменик постављен у Словенији, 8. септембра 1940. године. Ја сам га рестаурирао и то је драгоцен експонат у колекцији“, истиче Пољанец.

Из музеја не издваја ни највреднију, ни најскупљу ствар. Новцем се, каже, вредност његове колекције не може мерити. Иако је у њу уложено много.

Међутим, као занимљиве предмете издваја неколико слика, међу којима и портрет тринаестогодишњег краља Петра Другог, као и портрет цртан сличном техником као Да Винчијева Мона Лиза – где краљев поглед прати посматрача где год да се он налази у просторији.

Ту је, каже, и драгоцено писмо Николе Тесле о атентату на краља Александра, као и сребрна дугмад за манжетне, за која би му, каже, када би их продавао у јувелирници добио 15 евра.

“Та дугмад немају цену. Добио сам их од најбољег пријатеља краља Петра Другог, то је био чувени доктор Костић из Београда. Он је био његов најбољи пријатељ од 1936. до 1941. године. Ту дугмад му је краљ поклонио 1938. године за рођендан. Доктор Костић их је мени поклонио, уз речи – боље да је то код Вас у музеју, него код мене у фиоци“, сећа се Пољанец.

Краљевска колекција је, иначе, једна од три сталне поставке Народног музеја Рогашка Слатина, у склопу Аниног двора. У овом музеју могу се видети и предмети који сведоче о историји овог краја, познатог по Донат Мг води и производњи стакла. Ту је, такође, и колекција потписа - бројних познатих личности из целог света.

Туристи из Србије најдуже се задржавају код фотографије Јосипа Броза Тита, затим личних докумената глумачких великана Драгана и Марка Николића, одела српског вундеркинда, виолинисте Стефана Миленковића из дечачких дана...

Иначе, улазница у Анин двор кошта 5 евра, али су поједини хотели за своје госте обезбедили бесплатну посету музеју - због историјске и културолошке вредности коју овај музеј има за оне који долазе из региона, а посебно из Србије.

“Увек се обрадујемо гостима из Србије и волели бисмо да их буде више. Овде се првенствено долази због Донат Мг воде и бањске терапије, али и предивне природе, квалитетног ваздуха, сеоског туризма, добрих винарија, бициклистичких стаза, па и овог музеја“, каже Данијела Иван из хотела Атлантида, који се налази тик уз Анин двор и идеалан је за спа викенд и релаксацију у пријатном и ушушканом амбијенту.

Реч је о мањем хотелу, са одличном услугом и храном, где је акценат на томе да се свако ко дође осети као да је најважнији гост.

За своје госте организују и дегустације вина и локалних специјалитета у сеоским домаћинствима, где ће вас, када чују да сте из Србије, дочекати као рођаке.

Оно што никако не треба да пропустите у Рогашкој Слатини јесте одлазак у пивницу – где се, за разлику од наших пивница, из стаклених кригли не испија пиво већ вода богата магнезијумом.