Берген, Норвешка, једног кишног дана

Други по величини град и највећа лука Норвешке смештен је на југозападу земље, помало увучен у разуђену и фјордовима усечену обалу Северног мора и окружен са седам брда чији се снежни врхови по кишном дану губе у магли.

Управо такав је и био дан када смо га накратко посетили, дошавши из Осла једном од најлепших пруга у Европи, Бергенском железницом.

Због бурне климе и близине океана зову га и „градом ветрова“, али је познат и по својој лепоти, историји и култури.

Био је трговачка Мека од давнина, о чему сведоче Ханзеатски музеј и кварт Бриген, живописни низ шарених дрвених кућица троугластих кровова, које су некада служиле за складиштење житарица и рибе којима се трговало, а данас су локалитет под заштитом Унеска и најфотогеничније обележје града.

Ханзеатска лига, савез трговачких цехова, који је имао монопол на трговину у балтичком региону и северу Европе, постојао је пуних 400 година, од средине 14. века.

Црква свете Марије, подигнута средином 12. века, најстарија је грађевина у Бергену и пример романичке архитектуре.

У близини је и кула Розенкранц, сиво здање уз обалу, из 13. века, које важи за најважнији ренесансни споменик у Норвешкој.

Била је резиденција и краљева и гувернера, преживела векове, данску власт, а онда је 1944. готово уништена када је теретни брод који је превозио експлозив, одлетео у ваздух у њеној непосредној близини и срушио горње спратове.

Кула је обновљена и реконструисана 60-тих година прошлог века.

У луци је смештена и чувена улична рибља пијаца Фискеторгет, где под тендама или с ногу могу и да се дегустирају разни свежи специјалитети из мора, додуше, за наше прилике, по папреним ценама.

Најпосећенија је отворена пијаца у Норвешкој. За оне са још дубљим џепом ту је и модерно затворено пијачно здање препуно лепих и луксузних рибљих ресторана, са импресивним асортиманом морских плодова и још импресивнијим ценама. Хоботница, примера ради, кошта 110 евра по килограму.

Са плафона висе репрезентативни примерци сушеног бакалара, уобичајена посластица Бадњег дана.

Главна црква у Бергену је катедрала светог Олафа, иницијално саграђена у 12. веку, али обнављана у међувремену небројено пута. Као да је „тера малер“, црква је чак пет пута изгорела у пожару, а у 17. веку ју је погодило и топовско ђуле, које се до данас чува у спомен на битку код Вогена. Ипак, опстала је већ скоро 900 година.

У Бергену се родио и највећи норвешки композитор, „Шопен севера“, Едвард Григ. Кућа у којој је живео претворена је у музеј и сачувана у изворном облику, а на имању је и крипта са његовом урном. Колико је за живота био популаран сведочи и чињеница да је сахрани 1907. године присуствовало готово 40000 људи.

Признајем да културу неког града мерим чињеницом има ли своју зграду опере, каква је, колико дугу традицију има... Берген је, са своје две оперске куће, апсолутно прошао тест.

Уколико је лепо време, у Бергену се може уживати у вожњи успињачом или возићем до оближњих брда, са којих се пружа предиван панорамски поглед на град.

Ако сте овде више дана, не смете пропустити обиласке неких од најлепших норвешких фјордова, јер Берген се налази у самом срцу највећих природних атракција Скандинавије.

Смештен недалеко од Согнефјорда и Хардангерфјорда, овај град је најбоља полазна тачка за истраживање неких од најрепрезентативнијих бисера природе које север Старог континента може да понуди.