Чаролија Тиволија, оригинала Дизнијеве копије
Посетили смо Тиволи вртове у Копенхагену, један од најстаријих забавних паркова на свету.
„Ја, знате, не идем више у Тиволи“, признаје ми Каре, Норвежанка коју сам упознала тог дана у данској престоници, када сам јој с узбуђењем рекла да управо крећем у Тиволи вртове.
„Имам трауму, изгубила ме мама тамо кад сам била мала“, додаје. „Пре 60 година.“
Можда ће вас ова комична констатација моје саговорнице изненадити. Мене није. Знала сам да идем у трећи најстарији забавни парк на свету, основан још 1843. године.
Наградно питање: а шта мислите где се налази најстарији?
Па, десетак километара даље. Исто у Копенхагену!
Данска престоница седиште је два најстарија забавна парка у свету: Бакена – који датира још из 1583, основаног у оближњој шуми са изворима питке воде, и данас много познатијег и импозантнијег Тиволија, који је на торти одувао „само“ 179 свећица. Између њих, на другом месту, само је бечки Пратер. Бар официјелно, јер Данци ће вам рећи да је други Тиволи.
Педесетих година прошлог века ово чаробно место је посетио један Американац и остао њиме опчињен. Долазио је овде небројено пута у намери да направи нешто слично и у Калифорнији, али да убаци и главне јунаке својих цртаних филмова. Да, био је то Волт Дизни. И тако је настао Дизниленд – цртачева копија инспирисана Тиволијем.
Овај забавни парк, смештен у самом центру града, прекопута железничке станице, прави је рај за децу у души, без обзира на узраст. Кад кажем „децу“, не мислим само на оне „од нула до 15“, него на оне „од нула до бесконачно“, који су сачували тај детињи осмех на лицу и ту искру у оку.
Оне, попут данске краљице Маргрете, која је летос, присуствујући балетској представи у Тиволију, за коју је сама креирала костиме, одмах после наклона публици, са младалачким жаром и енергијом, у својој 83. години, стрпљиво стала у ред и провозала се на најстаријем ролеркостеру на свету.
Са осмехом од уха до уха. Чак је и црвени дамски шеширић успела да сачува на глави.
Тиволи вртове годишње посети готово пет милиона људи. Најпосећенији је забавни парк у Скандинавији и један од најпосећенијих у Европи. О томе колико је популаран сведочи и податак да се на данском, норвешком, шведском и исландском језику „забавни парк“ каже исто – Тиволи. Његово име постало је синоним за тај појам.
Када је градитељ Георг Карстенсен тражио дозволу да направи парк, предочио је краљу Кристијану VIII да „када се забавља, народ мање размишља о политици“.
Логика владара није се много променила током времена ни на другим географским ширинама и дужинама.
У ово предбожићно празнично време, Тиволи сија пуним сјајем – као права новогодишња бајка. У њему свако може да пронађе нешто за себе, јер Тиволи нуди забаву и опуштање за свачији укус и џеп: од шетње пределима који подсећају на филмску сценографију неке екранизоване бајке – до вратоломних атракција које вам луче адреналин, јеже кожу и маме врисак из грла; од мирисних кобасица, пецива и ароматичног топлог глуга, служених с ногу по безбројним дрвеним кућицама – до ексклузивних ресторана са специјалитетима таквог нивоа који су чак заслужили Мишленову звезду; од веселе уличне музике и вашарске атмосфере – до престижне концертне дворане у којој се изводе вредна музичка, балетска и позоришна дела.
Ипак, за један просечан српски џеп ни најјефтинија забава овде није јефтина. Улазница за парк кошта 145 данских круна (око 2.300 динара) , док је пропусница за неограничене вожње на атракцијама додатних 290 круна (4.600 динара). Постоје и годишње пропуснице и попусти, али рачуница је јасна – уколико се породично одлучите за један такав излазак, па још успут с ногу нешто поједете или попијете, док трепнете ће вам одлетети из џепа један српски минималац.
Данцима неће, јер је код њих минимална зарада у реалности око 2500 евра месечно. Морам да приметим да готово да није било атракције на којој сам се возила, а да нисам успут чула српски или бар неки од језика бивше Југославије.
За љубитеље лудих вожњи, Тиволи има свашта да понуди. Ту је поменути дрвени Рутшебанен, један од најстаријих ролеркостера на свету који је још у употреби. Направљен је 1914. године, а вожња њиме специфична је по томе што између вагончића седи кочничар који управља композицијом, проводећи је преко брда и долина, кроз мрачне тунеле и руднике.
Адреналински зависници не би требало да пропусте Аквилу, Фатаморгану, Монсун, Тик так... Имаћете осећај као да пролазите обуку за војног пилота у Топ гану.
Ту је и један од највиших рингишпила у Европи, Старфлајер, и наравно краљ брзине и узбуђења, у чијој близини је вриштање најгласније – ролеркостер Демон.
Ах, тај непоновљиви осећај слободе док јурите наглавачке у Демону, пркосећи гравитацији, са голицањем у стомаку, или лебдите горе, 80 метара високо, у танушном седишту рингишпила, ландарајући ногама као радосно немоћно детенце, док вам на очи лију сузе од хладноће и ветра. Још само да раширите крила и....одлетите!
Можда је исти осећај имала и мама моје симпатичне саговорнице са почетка приче.
Зато опрез, држите децу за руку! Лако је изгубити се овде. Штета би било да их траума из детињства спречи да опет дођу у Тиволи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар