Научи гренландски – ко стигне до краја, има удах олимпијског шампиона

Удахнеш дубоко када започнеш реч, као да хоћеш дубоко да зарониш, а до половине речи - већ се давиш. Ко стигне до краја, тај има удах олимпијских шампиона!И то није била једина глиста-реч коју је покушала да ме научи! Али, лепој и љубазној Највив није ред да се човек противи. 

Срео сам је на улици и замолио да ме упути до музеја. Већ тада је било јасно да је благоглагољива:

„Идеш лево, па полудесно, затим полуправо и мало назад, а онда полулево и низ степенице, па десно и ту си, хммм... само да размислим да ли је 'лево' и на енглеском 'лево'..." (Ескимско-алеутски језик, који се говори на Гренланду, зове се инуитски и има више локалних варијанти. Скоро је идентичан инуитским језицима који се користе у Канади, на Аљасци и у Русији. Распрострањени преко два континента, са мало говорника, ти језици представљају „dialect continuum", тј. нераскидиви низ дијалеката који су настали из истог изворишта. „Што смо географски ближе, то се боље разумемо", објашњавала ми је Највив, „а што је дијалекат географски удаљенији од нас, то нам је теже да распознамо значење".

Учинило ми се да је слична ситуација са словенским језицима, рецимо српским, хрватским и бугарским, који су нам близу и које разумемо скоро стопроцентно, док су даљи језици, на пример чешки и пољски, мало већи изазов, с тим што у случају Инуита, између осталог због малог броја говорника, још увек није дошло до претварања многих дијалеката у засебне језике).

Када је видела како је погледом молим да ми поједностави ситуацију, одлучила је да ме отпрати, а сасвим спонтано и да ме научи гренландски.

„Молим те, покушај још једанпут", као да је лудо забавно том страшном речју мучити сиротог Србина.

„Шта ли ти то значи?", упитах.

„Поново су покушали да саграде радио-станицу, али изгледа да су још увек за столом за цртање".

„Изгледа да ће ми та реч баш требати у животу, посебно на гренландском", рекох иронично.

Дефинитивно немам среће са женама, помислих. Наиђох на овако лепу Инуиткињу, а она одмах кренула са тортуром. То обично долази на ред тек после неколико месеци забављања...

Њен енглески је веома лош, исецкан и неповезан, па су покушаји да ми преведе шта значе те речи које су ме управо умало удавиле, били неспретни и дуготрајни. Објасни ми донекле значење, а онда оставља машти на вољу да попуним празнине...

Прво смо се млатили око једне речи у вези са поправком старог сата, коју је једва и она успела да изговори, а затим смо, из мени непознатих разлога, прешли на радио-пријемнике. Много стрпљења смо у ово језичко пријатељство уложили и она и ја. Била је шармантна, насмејана, са беретком на глави и паперјастим крзненцетом на крагни закопчаној до грла, весела што је нашла мазохисту који је спреман да учи њен матерњи језик. Температура од свега неколико степени изнад нуле није нам сметала, ионако смо обоје имали на себи ко зна колико слојева одеће.

Већина речи које ми говори на инуитском су компликоване, а има их и које не бих успео да изустим све да ми од тога живот зависи. Када би ми неко рекао да бирам или да ми оде живот, или да тачно кажем једну од тих страобалних речи, рекао бих без премишљања: добро, што се проживело, проживело се...

Једна од великих разлика између инуитског и индоевропских језика је садашње време, које код њих покрива и прошлост, док у другим језицима обично може да се користи и за будућност. Тако ће Инуит рећи „Ја сам тамо јуче", и то њима неће бити ништа чудно, јер је за њих и јучерашњица део садашњости! У овом језику, такође, нема полова, он не познаје мушки, женски и средњи род, баш као што је случај и у мађарском. (То је важна сличност инуитског са угрофинским језицима).

Има чак осам падежа, али само два су позната и у српском, остали представљају праву граматичку вратоломију за нас. (Називи падежа су: апсолутив, ергатив, екватив, инструментал, локатив, алатив, аблатив и пролатив. Покушао сам да их проучавам, али сам убрзо одустао).

Инуити имају само три вокала - од чије дужине зависи значење речи.

Ритмика речи је много значајнија у овом него у другим језицима. Отуда се неретко дуплирају вокали и консонанти. Ти дублети се често бришу када се њихова имена градова, људи, појмова пишу на српском, како би била читљивија. Ја, међутим, волим да их задржим, јер означавају да се вокал продужено изговара и дају нарочит тон и мекоћу говору, а на папиру та дуплирана слова гренландским реченицама дају посебан изглед. Тако, на пример, главни град се на српском обично пише „Нук", али запрво је „Нуук", дакле у се изговара јасно и дуго.

„Мораш много да водиш рачуна о ритму и акценту, да мислиш на то како свако слово изговараш. Ево, пробај да кажеш ек-ор-пок, то значи 'у праву сам'". Ја кажем: е-кор-пок, промашивши акценат на првом слогу. Она је почела да се кикоће. „Е, па сад си управо рекао да бришеш своју задњицу!" Има смисла повезати то што неко тврди да је у праву, са брисањем задњице, помислих.

„И пази на глас к (q)! То није исто што и ваше к. Пробај као да гргоћеш воду у грлу. Или као да хоћеш да пљунеш, па онако из дубине грла треба да узмеш пљувачку... Хајде пробај!" Шта ћу, слушам је, давим се и гргоћем...

„Хајде, напрегни се као да чистиш грло, као да пљујеш, не бој се!", навија Највив за мој гренландски изговор. „Е то! Такооо! Баш тај звук који правиш као да се давиш док тераш пљувачку из дубине грла, то је наше к! Браво, браво!", каже одушевљена што сам се правилно давио. Још неколико оваквих гласова, помислих, и са мном је свршено.

Све сам савладао како-тако, док нисмо стигли до бројева. Ту човек мора стално да рачуна како би правилно изговорио број, а ја сам цео живот, барем до овог тренутка, успешно бежао од математике.

„Нама није требало тако много речи, наш језик има бројеве само до дванаест, колико нам је потребно за време на часовнику. Систем нам је заснован на рачунању прстима... Дакле, постоје само бројеви до дванаест, а онда је први следећи, логично, двадесет, јер ко још урачунава ситне прсте на ногама, и то по зими, када не можеш ни да се изујеш! А реч за број двадесет има значење 'цео човек'."

„У реду, јасно ми је, а како онда кажеш, рецимо, осамдесет један?"

„Па наравно, четири цела човека плус један!"
Просто кô пасуљ. Пребранац.

„Мада, за бројеве од 12 до 20 сада често користимо данске речи", каже, а ја закључујем да су и тим бројевима додали понеки глас, јер тако не звуче у Данској. Стварно, како ми је рекла, потпуно логично.

„Око сто хиљада људи на Гренланду, у Данској, на Аљасци, чак и у Русији говори инуитски. Али веруј ми да и китови и фоке, моржеви и бели медведи, ако разумеју иједан људски језик, онда је то овај наш!", каже ми Највив. Добро је да то знам, помислих, јер до сада сам им се упорно обраћао на српском и чудио се што ме не разумеју.

Највив ме подучава калааллисут, главни од три дијалекта, који је 2009. године проглашен за званичан језик целог острва. Синоним за тај дијалекат је и назив „гренландски језик".

„Од свих домородаца америчког континента, од свих милиона људи и стотине језика, једино смо ми на Гренланду успели да наш језик на нашој територији буде једини у званичној употреби!", каже ми поносно Највив. То не значи да други језици на њега нису имали утицај, напротив, савремени гренландски је препун позајмљеница из данског и енглеског.

Често се догађа да цела једна дугачка реченица у индоевропским језицима овде заврши као једна једина реч! Тај језик је пун правих бравурa: споји се неколико корена, њима се додају описи, затим префикси, суфикси, инфикси, наставци који сви нијансирају значење на свој начин...

И на крају добијеш реч од десетине гласова која може да послужи за убијање преамбициозног полиглоте! Други језици на две стране описују оно што Инуити кажу у једном даху! Шалу на страну, због такве флексибилности, због тако лаког ницања нових речи, то је невиђено прилагодљив језик, који измиче свакој статистици!

Научници који се баве опсегом језика, бројањем речи у језичким ризницама, свесни су да је инуитски ту извео лаган слалом, све их је надиграо: теоријски, у њему постоји неограничен број речи, од којих већина још увек није искоришћена, али су ту, притајене у језику и чекају да буду откривене! (Гренландски језик спада у полисинтетичке језике, код којих се речи састоје од великог броја морфема, што омогућава стварање изузетно дугачких речи које настају ређањем и спајањем и читавог ланца различитих корена речи и афикса. Управо због тога Инуити имају бескрајно много назива за снег, јер се сваки замисливи опис додаје коренима основних речи за снег, па се тако добијају нове нијансе значења. Међу научницима постоји дилема да ли је свака тако настала реч заиста нова).

Највив је изненађена како мало инуитских речи знам, а већ сам пола Гренланда пропутовао! Решена је да ту неправду исправи. Узела је свеску и оловку из торбе и крупним, помало китњастим, женским рукописом, ружичастим мастилом испунила неколико страница речима које мисли да морам да знам, јер би могле да ми буду од користи. Изненадила ме је својим избором, који је открио шта јој је у мислима, као и шта је овдашњим људима важно.

У њеном насумичном речнику није било елементарних ствари које су потребне путнику, а које сам очекивао да видим. Нигде није писало, рецимо, како се кажу правци кретања или како да кажем да сам се изгубио, или да тражим пут. Не, њен речник је племенита мешавина природе, љубави, инуитских симбола, пријатељства и доброте! Како се сетила израза које сматра важним, тако их је написала, али је притом пазила да ми испише кратке речи, пошто сам је замолио да покуша да ме не удави док их све научим.

Наравно, ниједна ружна реч није се нашла на списку, и би ми криво зашто Срби увек журе да странце што пре науче сочним псовкама богатог српског речника, а мене једна странкиња на другом крају света прво учи како да на њеном језику кажем љубав, кит, фока, чудовиште из бајке, поларна светлост, осмех, ледена санта... Много је речи које би требало да науче странци чим дођу у Србију, како би боље проникли у наше дубине, а безобразлука ионако у свету има превише.

Толико ми је тај инуитски појмовник постао драг, да сам решио да један његов део препишем:

Aluu - Здраво
Ajunngii? - Како си?
Qujanaq - Хвала
Kusanaq - Лепо, дивно
Ikiu - Помози ми (Ја сам њу замолио да ми помогне, па се вероватно зато сетила те речи.)
Apa - Пољуби ме
Aap, naamik, immaqa - Да, не, можда
Aasaq, ukioq - Лето, зима
Puisi - Фока
Nanoq - Бели медвед
Qaqqat - Планине
Ilulissat - Ледене санте
Asavakkit - Волим те
Imaq - Океан
Suminnanneeerpit? - Одакле си?
Qangujullitit - Осмех
Kammak - Пријатељ
Arfeq - Кит
Qimussit - Санке које вуку хаскији
Ataqqeqatigiineq - Поштовање
Ulu - Гренландски нож (Нацртала ми је нож са кратком дршком и полукружним, закривљеним сечивом.)
Qilaat - Гренландски добош (Нацртала ми је и традиционални добош, који се користи током извођења народних плесова.)
Nipilersuutit - Песме
Asanninneq - Љубав
Arsarnerit - Поларна светлост
Aperilaa? - Могу ли нешто да те питам?
Tupilak - Чудовиште из гренландских народних бајки
Tatiginninneq - Поверење
Pinngortitaq - Природа
Inutsialak - Добра особа

„Пишемо латиницом, мада наши рођаци у Канади имају и свој алфабет. Раније је било тешко да се научи читање, али је 1973. године спроведена велика реформа језика и писма, па је сада код нас стопа писмености међу највишим у свету", поносно истиче Највив. Стотинак година после Вука, Аделунгово „пиши као што говориш" стигло је и на Гренланд. Читати чак и најдуже речи, заправо није тешко, јер је писмо у великој мери фонетско.

„Инуити верују да, уколико усвојиш име преминуле особе или животиње, можеш да преузмеш део њених особина, карактера, идентитета. Зато су имена наших људи често преузета од предака и животиња, али смо из истог разлога прихватили и мноштво европских имена. Наши преци су веровали да, уколико прихвате име, стичу и особине Данаца - али на много дубљем нивоу него што би то странац помислио", објашњава ми Највив. Да, моћ језика је велика.

Изненадио сам се када ми је рекла да је први речник гренландског језика објављен 1750. године, а прва граматика већ 1760, и да их је написао дански мисионар Пол Егеде. Поред тако богате историје, поред 50.000 говорника само на Гренланду, Унеско инуитски језик и даље сматра угроженим. Зато је одлучено да се у основним школама искључиво он предаје, а да деца касније уче дански, па тек онда енглески. Већина добро научи дански, а са енглеским муку муче...

Научио сам и ја Највив неколико речи српског и причао јој о Србији. Упитала ме је шта ми највише недостаје из моје земље.

„Родитељи? Природа? Комшије?", започела је низ, замишљајући шта би њој највише недостајало када би отишла на далек пут.

Модерне комуникације чине да са свима њима више комуницирам док сам на Гренланду, него код куће. У Београду увек трчим и јурим, завршавам послове, као и сви други, па ретко имамо времена за сусрете. Када сам далеко, јасније осећам ко ми је важан, а интернет омогућава дневну комуникацију.

„Највише ми недостаје мој српски језик", кажем без премишљања. „Замисли да одеш некуд и да месецима не проговориш свој калааллисут. Ни једну једину реч! Куцаш га, читаш вести, али је то све спорадично и недовољно. Нема живе речи. Зато се брзо губе значења. Чак и снови почињу да се одвијају на страном језику. Када се вратим, дуго не могу да се сетим правих речи. Све ми долазе на туђем језику, који није део мог идентитета. То је збуњујуће, поготово за писца!"

„Наши стари су нас увек учили да чувамо свој језик. Говорили су да, када изгубиш реч, настаје рана слична оној када кита прободеш харпуном. Можеш да преживиш, али остајеш осакаћен. То је као да губиш део тела", каже, и ја се са њом слажем. Видела је да сам постао сетан, па је променила тему.

„Градски и Народни музеј су ти тамо доле, у оном низу старих зградица... Уживај у нашој историји и обрати пажњу на мумије", рекла је и додала на инуитско-српском „Довигенија!", а затим нестала.