Ресавска пећина – некада непозната јама, данас туристичка атракција

Ресавска пећина прославила је два важна датума - 60 година од откривања и пола века од отварања за туристе. Највећа пећина у Србији само је једна од атракција, због које око 100 хиљада туриста годишње посети Деспотовац. Ипак, овај крај тек треба да развије своју туристичку понуду, а надлежни се надају да би изградња путева довела нове госте.

Када је 1962. године откривена Ресавска пећина, убрзо се у њу заједно са спелеолозима спустила и камера наше телевизије. Тада смо први пут снимили некада непознату јаму, а данас највећу и најпосећенију пећину Србије.

„Задњих 10-15 година можемо да кажемо да постоји тенденција раста и да увек бројимо око 50-60.000 посетилаца. Ресавска пећина је постала и туристичка дестинација, и довела је до изградње самог пута до Ресавске пећине, и побољшања инфраструкутре и самог уздизања општине Деспотовац и туризма у Горњој Ресави“, наглашава Слободан Милошевић, шумарски инжењер у ЈП „Србија шуме“.

У Горњој Ресави туристи тек откривају нетакнуту природу, водопаде, пећине, и највећу прашуму која се простире на чак 37 хектара.

Винатовача је једна од најстаријих прашума у Србији, а за њу кажу да је само за истинске љубитеље природе. У близини нема насељених места, а од Деспотовца довде је дели 32 километра пута од чега чак 17 макадама. Међутим, у Винатовачу је забрањено ући и ово је једина тачка докле је телевизијска екипа могла да стигне.

„Овде стварно није такнута природа сигурно 250 година. Стабла су великих димензија, висина је чак и преко 40 метара. Ово је по смеси чиста шума, и само букви има на овом заштићеном подручју“, наводи Милошевић.

Подручје Ресаве и манастира Манасија, туризам виде као развојну шансу. Из општине поручују да знају шта им све недостаје да ту прилику искористе.

„Смештајни капацитети, прилазни путеви, надамо се Вожду Карађорђу, брзој саобраћајници, ауто-путу који иде ка нама, надамо се да ће тај пут додатно да приближи наше садржаје потенцијалним посетиоцима“, истиче Ненад Јовановић, заменик председника Општине Деспотовац.

Општина Деспотовац по површини је међу пет највећих у Србији, а насељена је тек трећина њене територије. У њој живи око 20 хиљада људи. Мештани верују да је њихов крај неправедно запостављен и надају се да бољи туристички дани за Ресавску долину тек предстоје.