Домаћин Олимпијаде – Токио је срце највеће урбане целине на планети

Престоница Јапана Токио је просторно огроман град, површине од преко 2.000 квадратних километара.

Са 14 милиона становника, административно посматрано, он није најмногољуднији на свету, али је физички спојен са мноштвом околних градова (међу којима су милионски Јокохама, Кавасаки, Саитама и Ћиба), те са њима формира непрекинуту урбану целину од близу 38 милиона становника, која важи за најмногољуднију конурбацију на планети. 

Токио је посебан и по томе што у његов састав административно улазе и пацифичка острва која су, звучи невероватно, удаљена од његовог центра и до 1.750 километара.

Тако Токију, на пример, припада и по тешкој бици у Другом светском рату познато острво Иво Џима, које је удаљено око 1.200 километара од центра града. 

Спарна лета

Токио се налази на највећем јапанском острву Хоншу, на обали Тихог океана и има релативно благу климу, са зимама које умеју понекад да прођу без имало снега. 

С друге стране, лето карактеришу високе температуре и изразито велика влага. Та спарина осетно отежава дисање и изазива малаксалост, што може проузроковати озбиљне проблеме такмичарима који наступају на Олимпијади под отвореним небом.

Управо због тога прошле године је донета одлука да се олимпијски маратон и такмичење у брзом ходању изместе из Токија и одрже у граду Сапору, 830 км северније.

Токио је већ био домаћин једних летњих олимпијских игара, оних 1964. године, али су због врућина и спарине оне заправо биле одржане у октобру, па би прецизнији израз за њих заправо био „јесење олимпијске игре“. 

Необична и болна историја

Токио је, као град, основан почетком 17. века. До тада, на простору коју данас захвата јапанска престоница постојали су само један замак и рибарско насеље.

Онда је шогун Токугава Ијејасу, важни војсковођа који је први у целини ујединио Јапан након векова феудалне расцепканости, за седиште своје нове, самурајске владе изабрао то војно утврђење, даље га проширио и ојачао, након чега су у равницу у којој данас лежи Токио почели да се у већем броју досељавају занатлије, трговци и самураји.

Након нешто више од сто година од оснивања, око 1720. године, град, који је тада носио име Едо, сматра се, већ је имао више од милион становника и био најмногољудније насеље на планети.

Едо је око два и по века био седиште шогуна, односно њихове војне владе која је поседовала реалну политичку моћ, али је царски двор и даље био у старом граду Кјоту. Град је добио данашње име и постао званична престоница Јапана 1868. године, када је у њега пребачен двор и почела модернизација земље по узору на западне силе.

Највећи део данашњег Токија изграђен је после Другог светског рата, што у знатној мери има везе за стравичним разарањима које је он претрпео.

Најпре је 1923. године ужасан земљотрес уништио град усмртивши, сматра се, око 142.000 особа. Том приликом чак око осам милиона људи је остало без дома. Тај готово несхватљиви црни биланс последица је пожара, одрона, али и цунамија просечне висине око 10 метара. 

После те катастрофе дошло је и до озбиљних друштвених превирања и безвлашћа у којем је побијено неколико хиљада становника корејског порекла – они су били жртва гласина које су им приписивале грех тровања бунара и ширења заразних болести.

Токио је поново темељно разорен у бруталном бомбардовању при крају Другог светског рата, у којем је, сматра се, живот изгубило преко 100.000 људи, што је више жртава у једном дану него у Хирошими од атомске бомбе.

Тадашњи Токио и даље се готово у целини састојао од традиционалне јапанске архитектуре – куће су биле у потпуности од дрвета и папира. 

Американци су у ноћи између 9. и 10. марта 1945. на град истресли 16.500 тона убојних средстава. То су биле специјално направљене кластер бомбе које су у себи садржале неколико десетина мањих запаљивих бомбица, чија је сврха била да се до максимума искористи поменута мана града, односно чињеница да је он готово у целости био од дрвета.

Оне су читаве блокове зачас обавијале огњем и правиле ватрене олује које су ношене ветром дивљале по граду топећи и грађевине од метала, попут мостова.

Кров над главом тада је изгубило око милион становника Токија.

„Јесење олимпијске игре“

Још један важан историјски догађај за Токио су, наравно, Летње олимпијске игре 1964. Тада је изграђено пуно савремене инфраструктуре као што су тзв. „Престонички ауто-пут“, национални стадион и железничка пруга за супербрзе возове шинкансен, који су развијали брзину од 210 километара на час и тада били убедљиво најбржи на свету.

Та Олимпијада је била врло важна јер је симболично означила опоравак од ратних разарања, односно крај обнове земље.

Она је такође допринела промени имиџа Јапана, од агресора који је био освајач Пацифика и источне Азије, у модерну, технолошки напредну и мирољубиву земљу са највишим економским растом на свету, која је узор целој планет када су у питању вредан рад, економија и технологија.

Спој традиционалног и модерног и богата понуда садржаја

Услед поменутих разарања, Токио данас нема толико старе архитектуре колико неки други мањи градови у земљи. Упркос томе, у њему постоји фасцинантан спој традиционалног и савременог: на његовим улицама могу се видети храмови с дугом историјом, рикше, сумо рвачи у традиционалној одећи и жене у кимонима с једне, и футуристичка архитектура, роботи и аутоматизовани возови и аутомобили с друге.

Такође, у Токију се може уживати у угоститељским објектима каквих нема или је врло мало другде у свету. У кафеима са животињама, на пример, могуће је поиграти се не само са псима и мачкама, већ и зечевима, јежевима, видрама и совама. У тзв. „кафеима са слушкињама“ гости себи могу да приуште илузију да су важни, јер их девојке одевене као собарице ословљавају са „господару“ и „принче“ када им служе јело и пиће.

У ноћним клубовима с анимир дамама, гости пиће испијају у друштву дотераних жена пријатног изгледа које им расположење поправљају необавезним разговором и песмом – задовољство за које се плаћа по сату.

У кибернетским кафићима, где служе и забављају роботи, муштерије од тих машина, поред разних шала и доскочица, могу чути и нумеролошку анализу свог карактера базирану на датуму рођења и астролошко пророчанство у вези с љубављу и успехом. 

Такође, Токио је азијски финансијски и модни центар, и то не само када су у питању дизајн и брендови, већ и пракса позната као „косплеј“, у којој се млади облаче у костиме својих омиљених јунака из стрипа, цртаних и играних филмова.

Токио је страним туристима и радницима привлачан и због обиља робних кућа и тржних центара, мноштва важних међународних догађаја, сјајних музеја, одличне мреже јавног превоза и чињенице да је врло безбедан град, у којем су тешки злочини попут убистава, отмица и провала права реткост.