Сувенир који расте – садница црног бора за успомену на Мокру Гору

Црни бор, познат по томе што успева и на каменитим земљиштима, заштитини је знак Мокре Горе. Он чини преко деведесет одсто шуме тог туристичког села. Национални савез шумовласника „ДендроСрбија“ осмислио је иновативни сувенир саднице црног бора са идејом да део новца од његове продаје улажу у пројекте који ће допринети развоју Мокре Горе.

Сувенир који расте родио се из идеје да се споје циркуларна економија и екологија. Мала садница црног бора, као успомена са путовања, разликује се од онога на шта су туристи навикли.

„Ово је једна лепа успомена. Истовремено учине један добар гест да помогну заједници где су тај сувенир купили. У годинама које долазе тај бор ће да расте и они ће да имају своје дрво. Ми волимо да кажемо посадите свој хлад“, објашњава Ђорђе Марић, председник Националног савеза шумовласника „ДендроСрбија“.

Садница се налази у компосту насталом разлагањем органског отпада са подручја Мокре Горе. Мањи компостери су постављени на четири локације у селу са којих ће се отпад прикупљати и одвозити у централни компостер. На тај начин покушаће да реше проблем велике количине органског отпада.

„Смањиће се количина органског отпада који ћемо издвојити из тих контејнера, да тако кажем. Самим тим смањићемо трошкове одвожења, депоновања тог отпада. Грађани су то лепо прихватили. Видим већ у компостерима да се појавило таложење, да су током зиме бацали тај органски отпад“, каже Немања Цукавац из Парка природе Мокра Гора.

Мала садница црног бора која расте из компоста на тај начин испуниће део свог еколошког задатка, док ће њено необично паковање завршити мисију пружања помоћи екосистему.

„Када засадите ваш бор, односно када га извадите из ове биоразградиве чаше, на тој чаши су означене перфорације где треба избушити рупе. Онда заправо паковање не постаје отпад, већ он постаје хранилица за птице. Паковање је израђено тако да буде од боја које привлаче птице. На себи имају такозвану 'врабац' шару са традиционалних ћилима из Србије“, наводи Ђорђе Марић.

Настала удруженим активностима становништва, ова ручно прављена успомена са путовања, израста из традиције и заједништва, по којој су Мокрогорци и препознатљиви.