Дуговечне и здраве, корњаче можда крију кључ за лек против рака

Корњаче би могле да буду кључ за откривање лека против рака, показују нова истраживања. Животиње које су истовремено велике и дуговечне обично имају већи ризик од добијања рака, али корњаче пркосе том правилу.

Разлог томе, како наводе научници, могао би да лежи у томе што су им ћелије веома отпорне на оштећења, спором метаболизму који смањује ћелијски стрес, као и у јединственим генима који пружају заштиту од канцера.

Научници са Универзитета у Нотингему и Бирмингему анализирали су медицинске извештаје о обдукцијама стотина корњача из зоолошких вртова, укључујући и неке из зоолошког врта у Честеру.

Открили су да је само један одсто корњача имало рак — знатно мање него код сисара или птица. Такође су установили да, када се тумори и појаве, они готово никада не метастазирају.

Неке врсте корњача — укључујући копнене корњаче — живе више од 100 година. Џиновске корњаче са Галапагоса и Алдабре, на пример, доживе понекад и више од 150 година. У априлу ове године, женка те врсте постала је мајка први пут у својој 100. години, у Зоолошком врту у Филаделфији.

Отпорност на рак

„Корњаче, посебно џиновске корњаче са Галапагоса и Алдабре, познате су по дугом животном веку и великој телесној маси. Очекивали бисте да то значи и већи ризик од рака, али наша студија, која обједињује деценије података из зоолошких вртова и претходних истраживања, показује колико је рак изузетно ретка појава код ових животиња. Због тога су корњаче неискоришћен модел за разумевање отпорности на рак и здравог старења и показује кључну улогу коју зоолошки вртови имају у унапређењу науке кроз сарадњу“, наводи др Иленија Кјари, једна од ауторки студије са Школе биолошких наука Универзитета у Нотингему.

Скот Глаборман са Универзитета у Бирмингему сматра да треба учити из биоразноликости и искористити чињеницу да су неке врсте, попут џиновских корњача, можда већ решиле многе проблеме с којима се суочавају људи — укључујући старење и рак.

„Фантастично је што ови напори не само да доприносе научном разумевању отпорности на рак, већ и подржавају важне мере очувања угрожених врста које можда носе кључ за медицинске пробоје од користи и за дивље животиње и за људе“, истиче др Хелена Тарнер, истраживач у зоолошком врту у Честеру.

Студија је објављена у научном часопису BioScience.