Енергетски дисбаланс Земље се удвостручио, крчкамо се као у експрес лонцу

Наша недавна истраживања показала су да се овај дисбаланс више него удвостручио у последњих 20 година. И други научници су дошли до истих закључака. Дисбаланс је сада значајно већи него што су климатски модели предвиђали.

Средином 2000-их просечан енергетски дисбаланс износио је око 0,6 вати по квадратном метру (W/m²). У последњим годинама та вредност износи око 1,3 W/m². То значи да се енергија која се задржава близу површине планете удвостручила.

Ови налази указују да климатске промене могу убрзати у наредним годинама.

Енергија улази, енергија излази

Енергетски биланс Земље функционише слично као банковни рачун – новац улази и излази. Ако смањите трошкове, штедите новац. У овом случају, енергија је валута.

Живот на Земљи зависи од равнотеже између топлоте која стиже са Сунца и оне која одлази назад у свемир. Та равнотежа се сада нагло нарушава.

Сунчева енергија загрева Земљу, а гасови са ефектом стаклене баште у атмосфери задржавају део те енергије. Међутим, сагоревање угља, нафте и гаса унело је више од два билиона тона угљен-диоксида и других гасова у атмосферу. Они све више задржавају топлоту и спречавају је да напусти планету.

Део ове вишка енергије загрева копно или топи морски лед, глечере и ледене плоче. Али то је само мали део – чак 90% завршава у океанима због њиховог огромног капацитета за топлоту.

Земља природно испушта топлоту на неколико начина – одбијањем сунчеве светлости преко облака, снега и леда, као и емитовањем инфрацрвеног зрачења у свемир.

Од почетка цивилизације па све до пре само једног века, просечна површинска температура износила је око 14 степени Целзијуса. Данас је, услед енергетске неравнотеже, просечна температура већа за 1,3–1,5 степени.

Брже од модела

Научници мере енергетски биланс на два начина.

Прво, директним мерењем сунчеве енергије која стиже и одлази из атмосфере, помоћу осетљивих радиометара на сателитима – овај скуп података датира из касних 1980-их.

Друго, праћењем акумулације топлоте у океанима и атмосфери, преко мерења температуре. Хиљаде аутономних плутача бележе температуре у светским океанима од 1990-их.

Оба приступа показују нагли раст енергетског дисбаланса.

Удвостручавање тог дисбаланса било је шокантно, јер већина напредних климатских модела није предвидела тако велику и брзу промену. Обично модели предвиђају мање од половине промене коју заиста посматрамо у природи.

Зашто се све толико убрзало?

Још увек немамо потпуно објашњење. Али нова истраживања указују да су промене у облацима један од главних фактора.

Облаци генерално имају ефекат хлађења. Али површина коју покривају високо рефлектујући бели облаци се смањила, док се повећала површина испрекиданих, мање рефлектујућих облака.

Није јасно зашто се облаци мењају. Један могући узрок су последице смањења садржаја сумпора у бродским горивима од 2020. године, јер су „прљавија“ горива можда имала ефекат посветљивања облака.

Међутим, убрзање енергетске неравнотеже почело је и пре ове промене. Природне варијације у климатском систему, као што је Пацифичка деценијска осцилација, такође могу имати улогу. А најзабрињавајућа могућност је да промене у облацима представљају део тренда узрокованог самим глобалним загревањем – тј. позитивну повратну спрегу.

Шта све ово значи?

Ови резултати указују да недавне екстремне врућине нису изоловани случајеви, већ могу бити знак да се загревање појачава и да ће трајати деценијама или дуже.

То значи да нас вероватно очекују интензивнији климатски утицаји: екстремни топлотни таласи, суше и обилне падавине на копну, као и јачи и дуготрајнији топлотни таласи у океанима.

Ова неравнотежа може довести до озбиљнијих последица у будућности. Нова истраживања показују да су једини модели који приближно симулирају стварна мерења управо они који имају већу тзв. осетљивост климе.

То значи да ти модели предвиђају знатно јаче загревање у наредним деценијама ако се емисије гасова не смање драстично и брзо.

Ипак, не знамо да ли постоје и други фактори у игри. Прерано је да бисмо са сигурношћу тврдили да смо на трајној путањи високе осетљивости.

Наше очи на небу

Решење нам је познато већ дуго: прекинути сагоревање фосилних горива и укинути људске активности које производе емисије, попут крчења шума.

Прецизно бележење података током дужег времена кључно је за уочавање неочекиваних промена.

Сателити, посебно, представљају наш систем за рано упозоравање, јер бележе промене у акумулацији топлоте чак десет година пре него што то могу други методи.

Али смањење финансирања и нагле промене приоритета у САД могу угрозити кључно сателитско праћење климе.