Климатске промене и губитак биодиверзитета највећи проблеми са којима се планета суочава

У рекама, језерима и мочварама, односно у слатководним екосистемима забележен је највећи пад 85 одсто, затим у копненим 69 и морским екосистемима 56 одсто популација.

„Једна од глобалних преломних глобалних тачака јесте Амазон, друга је струјање Атлантског океана, имамо топљење пермафроста на Арктику имамо смањење леденог омотача на Антарктику и пропадање коралних гребена. Колико год се то нама чинило јако далеко од Србије то не значи да је далеко јер све то ако узмемо за пример топљење леденог омотача та вода која се слива у океане заправо загрева површину океана и доводи до потпуне промене екосистема постојећих које знамо“, наводи Александра Угарковић из Светске организације за природу.

Географски, највећи пад популација приметан је у Латинској Америци и на Карибима, у Африци и Азији, и на Пацифику. У Европи и Северној Америци велики утицаји на природу су већ били очигледни пре 1970. године, што објашњава зашто је тамо тренд мање негативан.

„Свака од тих врста био најмањи инсект или гљива има своју улогу у већем екосистему, где се одржава неки баланс да би ми добили екосистемске услуге које нама требају да ми опстанемо као врста на овој планети. Мислим да је то јако важна порука, да не мисле људи да је заштита природе само нека етичка и морална обавеза, да нама треба да заштитимо панду или једну сову или орла крсташа зато што нам је на застави. Не, нама треба да заштитимо тај биодиверзитет да би ми могли да живимо дугорочно на овој планети“, истиче Милица Мишковић из Међународне уније за заштиту природе.

Пад у популацији врста може бити рано упозорење на све већи ризик од изумирања врста и могућег губитка здравих екосистема.

„Милиони птица сваке године страдају, углавном због неких фактора које је прозруковао човек. Да ли је у питању енергетска инфраструктура, да ли су у питању огромне промене у пољопривреди, у станишту, страдање на неким путевима сеобе који укључују и криволови, страдање на путевима, на сабраћајницама“, објашњава Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

У Србији је од 380 врста птица, под неким видом заштите 360 врста. По подацима Завода за заштиту природе Србије је под заштитом је укупно 860 биљних и животињских дивљих врста.