Борба за заштиту дивова Пацифика: И грбавим китовима постаје претопло

До почетка 20. века, грбави китови су практично нестали из Салишког мора, граничног дела Тихог океана које се налази на западној страни границе САД и Канаде.

Лов на китове за потребе разних индустрија довео је до наглог пада глобалне популације грбавих китова, а северни Пацифик није био изузетак: мање од 1.000 јединки ове врсте остало је 1986. године, што је 15 пута мање него сто година раније.

Китовима из Салишког мора срећа се осмехнула 1997. када се један грбави кит појавио у водама Британске Колумбије. Позната као Биг Мама, сналажљива женка је постала први грбави кит који је почео да се редовно враћа у регион после више од девет деценија.

Повратак Велике Маме кући није изолован случај. Захваљујући глобалним напорима – укључујући међународну забрану комерцијалног лова на китове, као и националне интервенције, као што је регулатива Сједињених Америчких Држава о очувању угрожених врста – популације грбавих китова бележе снажан глобални опоравак.

Међународна унија за очување природе чак је померила ову врсту у статус „најмање забринутости“, за разлику од неких других великих китова и већине малих приобалних и слатководних китова који су и даље на попису угрожених врста.

Међутим, сасвим је друго питање да ли грбави китови могу да се одрже на том нивоу.

Данас су грбави китови поново уобичајени летњи посетиоци Салишког мора. Времешна, 80-годишња Велика Мама, од 2003. године, имала је седморо младунчади на које је пренела генерацијско знање о безбедним миграторним обрасцима и важне информације о томе где може да се нађе храна.

Ник Кутињо, који ради за компанију за посматрање китова Prince of Whales, тврди да сваке године уочава преко 400 различитих јединки грбавог кита.Међутим, нова претња се надвија над овом причом о препороду: климатске промене.

Како глобалне температуре расту, обрасци размножавања и храњења китова ће бити поремећени – остављајући научнике да се муче да схвате последице. 

Размножавање у све топлијем океану

Грбави китови имају једну од најдужих миграционих рута међу сисарима на читавој планети. Протеже се дуж 4.830 километара, од Аљаске до њихових легла на Хавајима.

Ове животње, укључујући Биг Маму, младе донсе на свет при температури воде између 21 и 28 степени Целзијусове скале, што је идеално за младунце који немају толико сала као одрасли китови.

Међутим, како се температурни обрасци на планети мењају, научници упозоравају да би китови могли бити приморани да скрену са курса. До краја овог века, све већа емисија гасова стаклене баште довешће до тога да неколико места за размножавање на обе хемисфере буду изван температурне толеранције грбавог кита, показали су резултати студије Универзитета на Хавајима из 2022. године у сарадњи са Фондацијом за пацифичке китове.

„Била сам ужаснута када сам видела како је локација за размножавање постајала црвена у нашој симулацији", каже докторандкиња Хана фон Хамерштајн, која је радила на истраживању.

Хамерштајнова и њен тим закључили су да би, према уравнотеженом хипотетичком сценарију, који узима у обзир и стопу климатских промена и напоре да се глобално загревање смањи, око 37 одсто подручја за размножавање грбавих китова широм света имало температуре изнад горње границе од 28 степени до краја века.

Ако емисије фосилних горива не будемо ставили под контролу, стручњаци предвиђају да ће те бројке порасти на 67 одсто места за размножавање грбавих китова.

Температурна ситуација се додатно погоршала од студије објављене 2022. године, нагласила је Хамерштајнова.

„Са важећом нормативом (глобалних емисија), средњи сценарио био би одличан. Не пише нам се добро.“

Међутим, има светлости на крају тунела. Између предвиђања постоји разлика од 30 процената у одрживости подручја за размножавање грбавих китова.

„Овај јаз између најгорег и најбољег сценарија нуди подстицај за заштиту природе, креаторе политике и истраживаче да ублаже емисије гасова стаклене баште“, поручује Хамерштајнова.

Аутори студије такође препоручују успостављање заштићених подручја како би се узела у обзир и друга променљива подручја која би у будућности грбави китови користили за размножавање.

Док се неке мале морске врсте могу физички прилагодити промени температуре и остати у оквирима територија које сада насељавају и користе, велики дуговечни сисари као што су грбави китови вероватно неће моћи да се прилагоде на време.

Многи морски сисари ће вероватно реаговати померањем ка полу, то јест хладнијем северу.

Неке групе грбавих китова могле би открити нова подручја размножавања даље на северу, под условом да ова подручја имају одговарајуће морско дно и заштиту од предатора, објашњава Хамерштајнова.

Заштићена подручја за одређену популацију грбавих китова, додаје научница, морају се разликовати од случаја до случаја.

Не постоји суседно, алтернативно станиште за грбаве китове који хрле на Хаваје, које би било погодно и за зимовање. Овај огроман сегмент популације китова суочиће се са неоптималним условима, и последично смањеним бројем, тврди Хамерштајнова.

Домино ефекат климатских промена

Климатске промене утичу на измену образаца храњења и миграције грбавих китова. Њихов примарни извор хране, крил (мале раколике животињице, планктон, тачније зоопланктон из реда Euphausiacea), опао је за 80 одсто од 1970-их због смањења количине морског леда, који је неопходан за опстанак ових морских бића.

Ова оскудица приморава и китове и људе да се такмиче за све мање ресурса, повећавајући ризик од уплетања китова у мреже риболоваца и судара са чамцима.

Поред тога, грбави китови који живе у неоптималним условима су подложнији болестима, показују знаке неухрањености и инфестације паразитима.

Промене у обрасцима миграције китова

Студија спроведена у Заливу Кејп Код, код обала америчке савезне државе Масачусетс, открила је да грбави китови заузимају то подручје две недеље касније него пре 20 година, иако ова промена није директно повезана са порастом температуре.

Међутим, климатске промене вероватно утичу на китове индиректно мењајући кретање, станиште и бројност њиховог плена и услове животне средине дуж миграционих рута.

Дан пролећне термалне транзиције, који утиче и на китове и на њихов ланац исхране, помера се због климатских промена.

У другој студији у канадском Заливу Светог Лоренса, истраживачи су открили да китови стижу раније, што директно има везе са порастом температуре.

Ове климатске промене у време миграције могу пореметити способност китова да пронађу храну и размножавају се, доводећи здравље грбавих китова у опасност.

Грбави китови су кључни за морске екосистеме, јер је њихов измет богат хранљивим материјама које подржавају ланац исхране.

Како се миграциони обрасци мењају, чак и мала одступања могу имати велике последице по здравље океана и руте китова, које би до следећег века могле да постану потпуно  непрепознатљиве.