Лековите биљке које једу гориле и користе традиционални исцелитељи пружају трагове за откривање нових лекова

Лабораторијске студије су откриле да су биљке којима се гориле самолече богате антиоксидансима и антимикробима. Једна од тих биљака има својства која обећавају успешну борбу и против супербактерија.

Познато је да велики мајмуни самолече бирајући биљке са лековитим својствима. Рањени орангутан недавно је доспео на насловне стране због употребе биљне пасте за лечење повреда.

У најновијој студији, ботаничари су посматрали понашање западних низијских горила у Националном парку Моукалаба – Доудоу у Габону и снимили биљке које су јелe гориле. Затим су интервјуисали 27 људи који живе у оближњем селу Доусала, укључујући традиционалне исцелитеље и траваре, о биљкама које су коришћене у локалној традиционалној медицини.

На карју су одабрали за детаљније проучавање дрво офагер или цеиба (Ceiba pentandra), џиновски жути дуд (Myrianthus arboreus), афричку тиковину (Milicia ekcelsa) и стабла смокава (Ficus).

Све четири биљке – коришћена у традиционалној медицини за лечење свега, од стомачних тегоба до неплодности – садржале су једињења која имају лековита својства, укључујући феноле, алкалоиде, флавоноиде и проантоцијанидине.

Такође, све четири биљке показале су антибактеријску активност против најмање једног соја бактерије отпорне на више лекова – ешерихије коли. Дрво офагер је посебно показало „изванредну активност“ против свих тестираних сојева, навели су истраживачи.

Међутим, није јасно да ли гориле конзумирају ове биљке из медицинских или других разлога.

Региони биодиверзитета, као што је централна Африка, дом су огромног резервоара неистражених и потенцијално лековитих биљака. Ово истраживање пружа прелиминарне увиде у биљке са антибактеријским и антимикробним својствима, а четири биљке истражене у овој студији могу бити обећавајуће мете за даља истраживања о откривању лекова – посебно у циљу лечења бактеријских инфекција отпорних на више лекова.

Аутори истраживања у објављеној студији додају: „Алтернативни лекови и терапије пружају наду за решавање многих садашњих и будућих проблема јавног здравља. Зоофармакогнозија је један од ових нових приступа, усмерених на откривање нових лекова."

„Ово показује да су гориле еволуционо научиле да једу биљке које су им корисне, али и наглашава огромне празнине у нашем знању о кишним шумама централне Африке“, наводи др Џоана Сечел, антрополог са Универзитета у Дараму, Велика Британија, која је радила на студији са габонским научницима.

Габон има огромна неистражена шумска пространства у којима живе бројне животињске врсте и расту многе биљке непознате науци.

Истраживање је објављено у часопису PLOS ONE.