Прошла недеља најтоплији дан од када се води евиденција, улазимо у неистражено подручје климатских екстрема

Појачана загађивањем и испуштањем гасова од фосилних горива, просечна температура ваздуха достигла је 17.09 степени Целзијуса, показују подаци европске Службе за проучавање климатских промена „Коперникус“.

Недеља је премашила претходног рекордера – 6. јул прошле године када је измерена просечна температура од 17.08 степени. Научници објашњавају да иако је разлика изузетно мала, главни разлог за забринутост јесте што је то једна од последица које смо видели претходних 13 месеци.

„Оно што је истински запрепашћујуће јесте разлика између температура последњих 13 месеци и претходних температурних рекорда. Сада се заиста налазимо у неистраженом подручју, а док се клима загрева, засигурно ћемо забележити нове рекорде наредних месеци и година“, наводи директор „Коперникуса“ Карло Буонтемпо.

Нови подаци долазе у тренутку када је велике делове света захватио екстремни топлотни талас. Паклене врућине изазивају пожаре, суше, бурне олује и масовна умирања људи у болницама, старачким домовима…

Климатолог Зик Хаусфадер са Универзитета Беркли слаже се да је нови рекорд забрињавајући знак, али и очекиван када се узме обзир претходних 13 месеци.

„Због тога је још већа вероватноћа да ће 2024. премашити 2023. као најтоплија година до сада забележена“, истиче Хаусфадер.

Убрзано загревање планете очекује се да ће се успорити мало ове године, барем накратко. Моћни климатски феномен изнад Пацифика мења се из своје неутралне у хладнију фазу Ла Ниња. Ипак, тренд глобалног загревања наставиће се све док људи наставе да избацују огромне количине гасова са ефектом стаклене баште.

Директор Центра „Икарус“ са Универзитета Мејнут, професор Питер Торн који је коаутор извештаја УН-а у којем је утврђено да је човечанство одговорно за сав примећени пораст температура од 1850-их година, каже да би једнога дана у будућности рекорд постављен у недељу могао да се сматра прилично хладним уколико не брзо не смањимо емисије гасова.