Удишемо ваздух који је међу најзагађенијима у Европи, за боље утврђивање извора, потребне јаче контроле

И у 2023. години ваздух је био загађен у већини градова Србије, показује анализа Националне еколошке асоцијације, урађена на основу података државног мониторинга. Мерења показују да је у просеку ваздух чистији него 2022. године, али је и даље међу најзагађенијим у Европи.

Нови Пазар је на првом месту по прекорачењу суспендованих честица пречника 2,5 микрометара (ПМ2,5). Следе Ваљево, Ужице, Борча, Велики Црљени, Пирот, Смедерево, Лештане, Ниш.

„Осетљива популација, хронични болесници и старији и труднице деца, веома је важно да избегавају шетњу и интензивне физичке активности”, рекла је др Селма Бихорац, специјалиста хигијене у Заводу за јавно здравље у Новом Пазару.

На 34 мерна места прекорачен је дозвољен број дана са прекомерним загађењем. Становници Поповца дисали су прекомерно загађен ваздух 141 дан, а Новог Пазара 118 дана.

Према Закону о заштити ваздуха, толерише се 35 дана са прекорачењем средњих дневних граничних концентрација честица ПМ10.

„Узроци загађења су исти као и претходних година. У току године ми имамо константан притисак емисија загађујућих материја из индустрије, пре свега термоенергетског сектора и саобраћаја, који је нешто мањи. А затим када почне грејна сезона, оно што се зове постројење средње величине за производњу топлоте, топлане, котларнице, мала индивидуална ложишта у кућама који носе око 80 одсто емисија загађајућих материја у контексту суспендованих честица, то представљају главни извор загађења у Србији", испричао је Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Садашњи мониторинг обухвата праћење концентрациија суспендованих честица пречника два и по и 10 микрометара, азот-диоксида, сумпор-диоксида, озона, угљен-моноксида. Да би се тачније утврдили узроци загађења неопходно је побољшати мониторинг.

„Морамо имати у виду да у атмосфери урбаних средина постоје стотине загађајућих материја, укупно на десетине хиљада. Тако да је проценат, тј. заступљеност онога што меримо по информацијама на основу којих можемо да дођемо до знања веома мали. Студије случаја су показале присуство великог броја загађујућих материја, поред оних основних које регулативе налажу да се мере – измерене су и друге које спадају у мутагене токсичне канцерогене и то у високим концентрацијама", рекао је Андреја Стојић из Института за физику Универзитета у Београду.

Мерења показују да је у прошлој години просечна концетрација ПМ2,5 смањена за девет процената. Просечан број дана са прекорачењем средње дневне концентрације ПМ10 смањен је за трећину.

„Разлог за то може да буде вишеструк. На неким местима то се може повезати са одређеним мерама које су предузете. Примера ради, у Крагујевцу, промена горива у Топлани, слично је Новом Пазару. Међутим, у неким другим местима нисмо приметили нека значајна побољшања у смислу индивидуалних ложишта и малих котларница. Тако да то можемо приписати много вероватније, касном почетку грејне сезоне и раном завршетку грејне сезоне у току 2023. године", рекао је Лекић.

„Топлије време карактерише већи интензитет сунчевог зрачења који долази до Земље, који један приземни слој атмосфере подиже до већих висина, када Сунца нема, дакле ноћу, концентрација загађајућих материја су веће и при истим изворима", каже Андреја Стојић.

Аеро-загађење је узрок 12.000 превремених смрти годишње у Србији, а тај број би до 2030. године могао да се смањи за 40 одсто ако се примене мере предвиђене у Програму заштите ваздуха који је Влада усвојила пре годину дана. За њихову примену потребно је 2,6 милијарди евра, наводи се у документу Владе.