Планета се греје – последице дешавања на Антарктику осећа цео свет

Ове јесени, антарктички морски лед био је један и по милион квадратних километара мањи од просека за овај део године. То је површина једнака укупној величини Португалије, Шпаније, Француске и Немачке.

Кретање вода око Антарктика дистрибуира топлоту, хранљиве материје и угљеник широм света, помажући у регулисању климе и регионалних временских образаца. Али, како Јужни океан постаје топлији и мање густ, тај систем се успорава.

Оно што се дешава на Антарктику не остаје на Антарктику, упозорава генерални секретар Уједињених нација.

„Живимо у међусобно повезаном свету. Топљење морског леда значи пораст мора. А то директно угрожава животе и егзистенцију у приобалним заједницама широм глобуса. Поплаве и продор слане воде угрожавају усеве и воду за пиће – угрожавају безбедност хране и воде. Куће више нису сигурне. Приобални градови и цела мала острва ризикују да буду изгубљени у морима“, навео је Антонио Гутерес.

Узрок свега је загађење фосилним горивима које загрева планету. Без промене курса, планета иде ка порасту температуре од три степена Целзијуса до краја века.

„Ако наставимо овако, а ја се снажно надам да нећемо, ледени покривачи Гренланда и Западног Антарктика ће прећи смртоносну прекретницу. Само ово би на крају подигло ниво мора за око десет метара. Заробљени смо у смртоносном циклусу. Лед одбија сунчеве зраке. Како нестаје, тако атмосфера апсорбује више топлоте. То значи више загревања, што ствара више олуја, поплава, пожара и суша широм света. И још топљења. Што значи, са мање леда, још више загревања. На COP-у 28 лидери морају прекинути овај циклус“, истакао је генерални секретар УН Гутерес.

Природне катастрофе без преседана захтевају сарадњу и акцију без преседана. Зато је смањење емисије гасова стаклене баште и постизање нето нулте емисије хитније него икада пре и биће у фокусу глобалног самита о клими који 30. новембра почиње у Дубаију.