Читај ми!

Зашто ће скијашки центри за неколико деценија морати да прилагоде своју понуду

У Европи постоји око 3. 900 скијалишта, од којих се већина налази у Немачкој, Италији, Француској и Аустрији. Све мање снежних дана током зиме и све више температуре у догледној будућности натераће ове скијашке центре да промене намену, упозорава професор др Владимир Ђурђевић, климатолог.

Један град, позната скијашка дестинација у близини Мон Блана у француским Алпима је одлучио да ове године не отвори скијашку сезону и таква је ситуација у Француској већ неколико година уназад. Главни разлог је глобално загревање наглашава климатолог проф. др Валадимир Ђурђевић, јер на све топлију планету снег све ређе пада, и кад падне краће се задржава.

„То је посебно видљиво на Алпима. Алпи су глобално један од тих скијашких региона који су значајно угрожени у смислу губитка снега. И на Алпима се то дешава, можда и годинама уназад сад је постало мало видљивије, али студије показују да је снега све мање, посебно да ће га бити све мање у будућности и да због тога цео тај сектор туризма мора на неки начин се трансформише и почетак те трансформације почиње тиме што се демонтирају жичаре“

Сва скијалишта већ годинама су се трудила да вештачким снегом одрже сезону, али се испоставило да је то финансијски неисплативо. Такође, напомиње професор, вештачки снег је велики притисак на живот у средини, што се често занемарује.

„Најчешће се исцрпљују подземни резервари воде који су врло битни из екосистема у таквим крајевима, нарушава се хидролошки циклус, тако да у тим земљама вероватно доста воде рачуна и о томе и неће на неки начин да силе целу причу око скијања, него решавају да се на неки начин промени“.

На Алпима глобално гледано дошло је до рекордно најбржег повлачења глечара. Губитак снега је планетарна појава и снежна граница се све више повлачи. 

Због све виших температура током зимског периода на нижим надморским висинама уместо да пада снег, чешће пада киша. „Мада и цео медитерански појас у који спадамо и ми, иако нисмо медитеранска земља, али тај шири појас медитерана, ми климатолози га зовемо ‘врућом тачком’, зато што у том делу света климатске промене долазе много брже и интензивније него што је неки глобални просек и неке од тих промена се виде можда и раније него што ће се видети у неким другим деловима света“, напомиње климатолог.

Зато се у ширем појасу Медитерана јављају екстремно високе температуре, топлотни таласи, изостанак или мала количина падавина, суше у току зиме. Изузетно високе температуре доводе до промене режима падавина и хидролошког циклуса. Недостатак снега такође ремети тај циклус јер топљење снега у пролеће помаже да реке буду пуније водом.

Уколико се у наредних 30 година планета загреје за још један степен и зауставимо се на граници од два степена, по том најповољнијем сценарију, према неким истраживањима, све што је испод две хиљаде метара надморске висине биће врло критично у погледу одрживости зимског туризма, истиче професор.

„И у нашој земљи исто треба о томе да водимо рачуна. Наша зимска сезона ће исто да буде промењена на начин да ће бити неповољна у смислу зимског туризма, скијања и тако даље и треба једноставно да размишљамо мало и на тај начин“, упозорава проф. др Владимир Ђурђевић.

уторак, 26. новембар 2024.
15° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње