Храна, тло, вода – како би изумирање инсеката трансформисало планету

Прережите јабуку напола и открићете црне семенке распоређене у облику звезде. То је сићушна констелација семена скривена у посуди за воће, али открива међусобно повезани универзум опрашивања и природног обиља – деликатан систем који се лако може избацити из колосека.

При опрашивању цветова јабуке, семе избацује хормоне који говоре биљци да производи праве витамине, минерале и брзину раста. Помажу у формулисању хрскавости, величине и облика.

Међутим, ако изгубите те опрашиваче, овај крхки систем постаје неуравнотежен. Ако се само три или четири семена опраше, јабука може бити квргава. Хранљива вредност би се могла смањити, пропадање би се убрзало јер би постала смеђа и наборана пре времена.

Прича о јабуци се препричава изнова и изнова широм света. Нови извештај упозорава да је два милиона врста у опасности од изумирања, двоструко више него у претходним проценама Уједињених нација.

Ово повећање је резултат уређенијих података о популацијама инсеката, који су мање истражени него друге групе животиња.

Често су управо животиње као што су инсекти – врсте о којима најмање бринемо – оне које пружају највеће услуге људској популацији: опрашују усеве, помажу у обезбеђивању здравог земљишта и спречавају ширење штеточина.

Упркос сталним неизвесностима у вези са бескичмењацима, алармантни губитак дивљих животиња на глобалном нивоу је добро документован.

У последњих 50 година, популација дивљих животиња се смањила за 70 одсто у просеку, а њихов губитак већ утиче на то како људска друштва функционишу и одржавају се.

Шта се дешава са опрашивањем

Најновија студија процењује да је 24 одсто бескичмењака у опасности од изумирања, а оно што треба истаћи је да су они ти који највише врше опрашивање. Усеви који обезбеђују већину наших витамина и минерала, као што су воће, поврће и орашасти плодови, зависе од опрашивача и организама у тлу који га одржавају плодним.

Процењује се да се 75 одсто прехрамбених усева у извесном степену ослања на опрашиваче, а 95 одсто хране долази директно или индиректно из земље.

Професор Сајмон Потс са Универзитета Рединг каже: „Ако имате мање опрашивања, имаћете мању производњу. Али не само мањи принос или количину, квалитет тог производа ће пасти. Ваше јагоде ће бити деформисане и неће имати толико шећера.“

„То зовемо ‘дефицитом опрашивања’“, наводи професор Потс.

Преглед научних база података из 48 земаља, објављених у журналу Nature Communications, посматрајући 48 различитих усева, открио је да су плодови опрашени животињама и инсектима у просеку 23 одсто бољег квалитета у односу на оне које нису опрашиле животиње.

Такође, бољи је облик, величина, као и трајност таквог воћа и поврћа. Узгајање плодова који су кратког века и чудног су изгледа утицаће на повећано расипање хране, а ефекти се већ осећају кроз производни ланац, упозоравају истраживачи.

Утицај на глобални систем исхране

Опрашивање (које врше инсекти) доноси више од 600 милиона фунти годишње економији Уједињеног Краљевства.

„Биодиверзитет треба сматрати легитимним пољопривредним уносом. Пољопривредници управљају водом, управљају ђубривима и пестицидима, управљају семеном које стављамо у земљу, али врло мало њих управља биодиверзитетом као инпутом“, истакао је Потс.

Глобално, између три и пет одсто производње поврћа, воћа и орашастих плодова губи се због неадекватног опрашивања, показали су резултати истраживања који је спровео Универзитет Харвард, а објављени у часопису Environmental Health Perspectives.

Главни истраживач Метју Смит, који се специјализовао за тзв. здравље животне средине, каже: „На први поглед био сам изненађен што су бројеви деловали помало скромно“.

Међутим, последице губитка од три до пет одсто биле су значајне – он доводи до око додатних 420.000 смртних случајева годишње због конзумирања мање здраве хране и болести које из тога проистичу, открили су истраживачи.

„Ако ове бројеве покушамо да објаснимо, то одговара броју људи који годишње умру од употребе недозвољених супстанци, међуљудског насиља или рака простате“, истакао је Смит.

Економске импликације тих губитака такође могу бити значајне. Једна студија је показала да би смањено опрашивање за принос јабуке сорте гала у Великој Британији могло да зараду смањи за 5,7 милиона фунти мању зараду.

Смитов тим је модел губитака применио на производње три земље: Хондураса, Нигерије и Непала. Открили су да би између 16 и 31 одсто њихове пољопривредне економске вредности било изгубљено због неадекватног опрашивања.

„Пошто је између једне и две трећине становништва у овим земљама запослено у пољопривреди, ово је огроман и распрострањен ефекат“, истакао је Смит.

Шта је са водом

Опрашивачи помажу у обезбеђивању чисте воде јер здрави биљни екосистеми одржавају водотоке чистима.

Мангрове (тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима), које имају користи од опрашивања које животиње врше, филтрирају загађиваче, апсорбују отицање и подстичу седиментацију, а све то помаже у побољшању квалитета воде.

Од краја 1990-их, глобална покривеност мангрова је опала око 35 одсто.

Рад објављен у часопису Nature показује да станишта са више врста могу брже да уклоне загађиваче, што побољшава квалитет воде.

Истраживања показују да дивље животиње у слатководним екосистемима нестају двоструко брже него што се то дешава у океанима и шумама. Тек 40 одсто вода у Европи класификовано је у оне доброг еколошког здравља.

Шта се дешава са тлом?

Када наступи суша, углавном размишљамо о последицама које видимо на површини земље: биљке вену, језера суше, људи или животиње су присиљене да мигрирају. Али испод површине, истовремено се одвија још једна криза.

Климатске промене изазивају директне негативне ефекте на усеве, као што је топлотни стрес, али њени индиректни ефекти ометају популације инсеката и смањују биодиверзитет земљишта, где живи више од половине свих врста. Рад објављен у часопису Nature Communications показао је да током суша микроби у земљишту нису тако постојани као што се мислило, и суша доста утиче на њихову биологију.

Професорка Франциска де Фрис са Универзитета у Амстердаму, која је била водећи истраживач на овом пројекту, наводи да постоји непосредан утицај екстремних догађаја као што су суше, топлотни таласи и олује на биљке. Међутим, екстремне временске прилике које се понављају оштећују биодиверзитет земљишта и способност биљака да расту на дужи рок. Ако је заиста довољно дуго суво, организми у земљишту једноставно умиру.

„То је нека врста двоструког ударца“, каже Де Фрисова. „С једне стране, ми заправо не управљамо нашим земљиштем добро, што смањује његову способност да се носи са овим екстремним догађајима. Истовремено, ови екстремни догађаји чине тло и усеве још рањивијим.”

Подаци Уједињених нација показују да до 40 одсто земљишта је сада класификовано као деградирано, а половина светске популације већ трпи утицај смањене плодности земљишта, воде, биодиверзитета, дрвећа или аутохтоне вегетације. У оваквим условима постоји већа вероватноћа да ће завладати болести, јер је систем ослабљен и одређени организми у земљишту су ‘нокаутирани’.

„Ако имате здраво земљиште са организмима који могу помоћи биљкама, онда ћете донекле ублажити ефекте тих екстремних догађаја.“

Када ћемо осетити последице

Начин на који ће људи бити погођени губитком природе често се представља као нешто што ће се догодити у будућности. Упркос свим последицама губитка природе – који се већ осећају – свест о кризи биодиверзитета и даље заостаје за оном о климатској кризи.

„Осећам да је биодиверзитет тамо где је клима била пре 20 година“, каже професор Потс. „Мислим да док јавност заправо не живи у стварности ‘њихов живот се променио’, не мислим да ће само истраживање икада убедити људе – погледајте како се одвија прича о клими.“