Колико нам значи право приступа еколошким информацијама

Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију која гарантује право на приступ еколошким информацијама, право на широко учешће јавности у доношењу одлука о активностима са негативним утицајем на животну средину и право на једнак приступ еколошкој и климатској правди.

„Стратешка процена утицаја на животну средину је изузетно важна јер је темељ за даље спровођење пројеката који могу имати штетан утицај на животну средину. Оно што је важно јесте да се обезбеди да јавност правовремено сазна да се одређен пројекат планира и да учествује, да да свој суд и мишљење у поступцома статешког утицаја на животну средину", рекла је Христина Војводић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ.

„Оно где је рупа у закону јесте што инвеститор на пример, има обавезу само да покрене поступак утврђивања могуће угрожености животне средине, али без обзира - ако се донесе негативна одлука испуњен је услов из закона зато што постоји обавеза само да се тражи", објашњава проф. Стеван Лилић, оснивач предмета Еколошко право на Правном факултету.

Право приступа еколошким информацијама, уређено је Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја

„Тек кад је јавност обавештена о стању животне средине, о еколошкој кризи, о прекомерном загађењу, јавност постаје заинтересована и има прилику да се активно укључи у доношење еколошких одлука што доводи и до одговорнијег рада самих органа власти али и такође до повољнијих и ефикаснијих решења", изјавила је Зорана Јусуф, сарадник Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности прошле године је стигао 1.141 захтев за информације о заштити животне средине, што је петина поднетих захтева за информације које су грађанима органи јавне власти ускратили.

„Мислим да је битно да се каже да је Архуска конвенција врло визионарски дала могућност невладиним организацијама, активистима и грађанима да сами прикупљају доказе против загађивача. Зато је битно да грађани пријављују та кривична дела, јер свуда у Европи постоји недостатак инспектора за заштиту животне средине, довољно обучене полиције или чланова правосуђа то јест - судија и тужилаца да би се то у толикој мери процесуирало", сматра адвокат Нина Ницовић.

Пораст броја предмета који се односе на заштиту животне средине, а који су у надлежности заштитника грађана отвара питање неопходности увођења у наш правни систем - еколошког омбудсмана.

„Предности увођења оваквог органа у наш правосудни систем била би у томе што би он имао могућност да прати примену прописа из области заштити животне средине и даје препоруке органима управе кад поступају у предметима пружања еколошке информације, као и брже реаговање и поступање поводом притужби физичких и правних лица због нечињења доступним еколошких информација", објаснила је др Драгана Барјактаревић из Агенције за енергетику Србије.

Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине. Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.