Вукови и мрки медведи предводе животиње које се враћају у Европу

Стручњаци су пажљиво анализирали податке о 50 врста дивљих животиња чије су се величина популације и географска дистрибуција повећали у протекле четири деценије. Циљ је био да се утврди колико је ефикасна правна заштита, обнова станишта и репопулација мањим бројем јединки у одређеним областима и може ли се тим мерама покренути опоравак врста.

„Огромна већина се опоравила захваљујући људским напорима“, рекла је Луиз Мекреј из Зоолошког друштва Лондона (Zoological Society of London), која је била један од аутора извештаја о повратку дивљих животиња у Европи (European Wildlife Comeback report), који је наручио "Rewilding Europe".

„Као истраживач који ради на глобалном биодиверзитету и посматра глобалне трендове, може бити прилично депресивно видети најновије статистичке податке, али овај извештај је заиста узбудљив, охрабрујући и инспирише људе попут мене да наставе да раде оно што радимо“, истакла је Луиз Мекреј.

Сиви вук се најбрже вратио од свих месождера. Људи су их на простору Европе убијали вековима, све док се није стигло до најниже тачке током 70-их година 20. века, када је било само неколико група које су се налазиле по „џеповима“ јужне и североисточне Европе.

Од увођења закона који их је штитио и веће толеранције јавности да ове дивље живе у релативној близини људи, број се повећао за 1.800 одсто. Сада се њихов број креће око 17.000 јединки које лутају скоро целом континенталном Европом, а има назнака да ће се радити на враћању ове животиње и у Британију.

Постоји 12.500 парова орлова белорепана који лете над већим делом Европе. Њихов број расте на западној обали Шкотске и на острву Вајт. На читавом континенту 2018. године забележен је пораст њиховог броја од 445 одсто у односу на 1970. годину и, углавном захваљујући правној заштити и забрани штетних пестицида.

Од 1960. године, популација мрких медведа порасла је 44 одсто, а на то је највише утицала боља законска заштита, иако се сукоб људи и медведа наставља.

„Суживот са другим врстама месождера и даље је изазов, али ставови се мењају, још увек учимо како да живимо поред ових врста“, каже Мекрејова.

Извештај који су саставили Зоолошко друштво Лондона, BirdLife International и Европски савет за попис птица (European Bird Census Council), разматра податке о 24 сисара, 25 птица и једном рептилу. Главни извори података били су База података индекса живе планете, Директива о птицама ЕУ и црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN), која мери ризик од изумирања.

У извештај нису укључени инсекти или биљке, делимично зато што има много мање доступних дугорочних података.

„Одабрали смо ове врсте јер им тако добро иде. И код праћења и код очувања понекад може постојати пристрасност према већим или харизматичнијим врстама“, објашњава Мекрејова.

Резултати претходне анализе показали су да мрки медведи, вукови, затим Botaurinae – птице из потпородице чапљи и евроазијски рисови добијају скоро исти износ средстава по директиви ЕУ о стаништима као сви бескичмењаци заједно.

Понекад, заштита одабраних врста (umbrella species), попут даброва или вукова, генерално користи стаништима, али то није увек случај, јер одређени инсекти могу имати врло специфичне еколошке потребе. 

Упркос позитивним помацима, дивљи свет нестаје рекордном брзином широм планете. Милион врста је у опасности од изумирања, а велика већина заштићених предела у Европи је у очајном или лошем стању.

Иако су многе врсте са листе коју су истраживачи разматрали, показале опоравак у протеклих четрдесетак година, то побољшање долази након векова уништавања, тако да ниједна од посматраних врста није стигла до броја који би био достигнут да није било разних угрожавајућих фактора, међу којима и дејство човека. 

Евроазијски дабар бележи један од највећих бројчаних помака међу биљоједима. До 20. века остало их је само 1.200 због изловљавања због крзна, меса и кастореума (секрети који се користе у индустријама хране и парфема). Од 1960. године ових животиња у Европи има 16.000 одсто више!

Од педесетих година 20. века, популација даброва се опоравља захваљујући правној заштити и репопулацији појединих области. Забележен је значајан пораст у централној и западној Европи. Када је у питању територија Уједињеног Краљевства, даброви су се, уз помоћ човека, вратили у Кент 2002. године, 400 година након што је последња јединка убијена.

Гуска Branta leucopsis, белоглави суп и велика бела чапља су међу најуспешнијим повратницима међу птицама. Постоји око 800 парова супа, са порастом популације од 120 одсто од 1991. године. Ова птица има добре услове за живот у Француској, Шпанији и Немачкој захваљујући програмима поновног увођења и забранама њиховог убијања, иако су одређене популације у источној Европи и даље угрожене.

Правна заштита законима ЕУ, као што су директиве о птицама и стаништима, промене у коришћењу земљишта и боље управљање врстама су међу најефикаснијим алатима за очување врста. Проширивање и повезивање заштићених подручја, поновно увођење врста и побољшање квалитета станишта такође дају резултате.

Франс Шеперс, извршни директор организације "Rewilding Europe" наглашава да овај нови извештај показује које европске врсте дивљих животиња се добро опорављају, али и који су разлози за то, то јест које мере су биле ефикасне.

Од последњег извештаја о стању дивљих животиња у Европи, објављеног пре скоро деценију, већина анализираних врста наставила је да се опоравља. Изузетно је важно бити опрезан када се претпоставља да ће се напредак, то јест опоравак наставити, поручују истраживачи.