Она је универзална мајка, чувајмо њено богатство и плодност

Сваког 17. јуна, обележава се Светски дан борбе против дезертификације и суше. На данашњи датум, који је утврдила Генерална скупштина Уједињених нација 1994. године, сви треба да се подсетимо колико је важно очување плодног и здравог земљишта.

Проблем осиромашења тла и крчења шума је глобалне природе. Зато је важна међународна сарадња, јер последице неодговорности и неодрживог коришћења природних ресурса у смислу преоптерећености тла, могу имати много шире ефекте него што се претпоставља.

Шта треба да знамо о деградацији земљишта?

Миграције - Исушивање земљишта је претња за опстанак људске заједнице јер утиче на основна средства за живот, на пијаћу воду, храну и животни простор. Због осиромашеног земљишта и суша, милиони људи постају еколошки мигранти јер су принуђени на селидбу због опстанка који зависи од плодног тла.

Милијарде људи и хлеб насушни - Како светска популација постаје бројнија и урбанија, све је већа потражња за земљом као ресурсом, која ће обезбедити храну, храну за животиње и сировину за бројне производе потрошачког друштва.

У међувремену, квалитет и продуктивност постојећег обрадивог земљишта опадају. До 2030. године за производњу хране биће потребно додатних 300 милиона хектара земље, у случају да се настави са досадашњим неодрживим концептом коришћења тла, сечом шума, неодговорном пољопривредном праксом и растом популације.

Еколошка стопа - Потребе сваког човека на планети, укључујући енергију, храну и воду, могу се приказати површином земљишта које му омогућава начин живота који води. Та површина је названа еколошком стопом и разликује се по државама. Тако на пример, за уобичајене животне потребе једног становника САД годишње, треба 8,1 хектара земље, Етиопије један хектар, а једног становника Србије три хектара.

Поражавајући проценти - Данас је више од две милијарде хектара некада продуктивног земљишта деградирано. Преко 70 одсто екосистема је доживело значајне промене, а до 2050. године то би се могло догодити у чак 90 одсто екосистема.

Мода - На квалитет земљишта посебан утицај имају климатске промене. Производња одеће и обуће узрок је осам одсто глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште, а предвиђа се да ће до 2030. порасти за готово 50 одсто. Четвртина емисија гасова са ефектом стаклене баште потиче од пољопривреде, шумарства и друге употребе земљишта.

Олује, песак и ерозија - Пешчане олује су природни феномен, али на њихове карактеристике и учесталост утичу начин управљања земљиштем, ерозија условљена човековом активношћу и климатске промене. Олује могу утицати на здравље људи и животиња. Глобално, 334 милиона људи и 14 процената деце има симптоме астме. Уз то, пешчане олује су преносиоци бројних патогена.