Како се спасти и одбранити од пластике

Сва пластика која је произведена до сада је још увек ту, на планети, и остаће за наредних 15 генерација наших потомака. Ови подаци не чуде, ако се узме у обзир податак да се мање од 10 одсто пластике у свету рециклира.

Одређене врсте пластике у природи могу да опстану и до две и по хиљаде година, напомиње др Светланом Станишић, гошћа Јутарњег програма, која се бави облашћу исхране и животне средине.

„Наша Земља је затворен систем. Све што одбацимо на њу, задржава се ту и то је траг нашег постојања“, наглашава Станишићева.

Данас је у употреби седам основиних типова пластике. Њихове ознаке се бележе на жиговима у облику троугла који се налазе на сваком производу.

„Флаше од полиетилен терафтала (ПЕТ) се користе за воду и газиране напитке и она је доста инертна. Ослобађа најмање хемијских материја што је чини безбедном“, додаје др Станишић.

Поливиних хлорид, пластика типа 3 и 7, као и пластика типа шест, то јест полистирен, није безбедна за коришћење, наглашава гошћа Јутарњег програма.

„Тај поливинил хлорид користимо, на пример, као пластичне фолије за храну, а он ослобађа не само канцерогени винил хлорид већ ослобађа и извесне фтолате, додатке који се додају пластици за омекшавање. Показало се да фтолати утичу на хормонски дисбаланс, а код лабораторијских животиња узроковали су и рак јетре“, додаје др Станишић.

Штетност поливинил хлорида је утврђена још крајем прошлог века, када се увидело да су радници у тој индустрији чешће обољевали од једне врсте ретког рака јетре. Технологија је до данас унапређена и проценат ослобађања штетних хемијских једињења у храну је смањен и до 300, 400 пута, али није потпуно уклоњен.

Међутим, остаје проблем полистирена, пластике у коју се обично пакује брза храна или пластичне чаше од поливинил хлорида у којима се продаје кафа на бензинским пумпама. То је пластика број 6, као и пластика типа 7 у којој има бисфенола А.

„Бисфенол А изазива озбиљан хормонски дисбаланс код деце. Зато се на флашицама за бебе наглашава да су без бисфенола А. Пошто је код деце, с обзиром на малу телесну масу, тај дисбаланс много уочљивији, а за нас одрасле, изгледа, није битно“, каже др Светлана Станишић.

Ако и немамо довољно знања о штетности пластике, морамо имати на уму да 90 одсто људи на свету има бисфенол А у крви. У коликој је то мери штетно, још увек је немогуће тврдити са сигурношћу. Изгледа да су веће последице по животну средину.

Морамо бити свесни да употреба пластичне амбалаже оставља последице како на здравље, тако и на животну средину. На нама је да покушамо да смањимо употребу пластике и да је што више замењујемо производима од других материјала, док се и законски не регулише забрана производње и употребе одређене врсте пластике, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму де Светлана Станишић.