Како посматрање птица подмлађује мозак

Нова студија научника у Канади открила је да мозгови искусних посматрача птица показују гушће, сложеније структуре ткива у регионима мозга повезаним са пажњом и перцепцијом, у поређењу са почетницима у тој пракси. Налази се уклапају у идеју неуропластичности, а то значи да начин на који „радимо” са нашим мозгом заправо може донекле да га препрограмира – потенцијално на начине који могу заштитити од когнитивног пада у каснијем животу.

„Региони укључени у пажњу и перцепцију показали су структурне модификације код стручњака, а ти исти региони су селективно ангажовани да подрже идентификацију у нарочито изазовним околностима“, пишу истраживачи у раду.

„Резултати такође сугеришу да стицање знања може ублажити опадање когнитивних способности са старењем у одређеним регионима мозга”, наводи се у раду.

Студија је истовремено испитала и структуру мозга и начин обраде података у мозгу. У том циљу, спроведена су МРИ скенирања на 29 стручњака за посматрање птица и 29 почетника у посматрању птица, усклађених по старости и образовању.

Током МРИ, од учесника је затражено да идентификују слике различитих птица, а снимци са скенирања су касније анализирани.

„Мера коју смо користили је дифузија молекула воде у мозгу“, каже неуронаучник Ерик Винг из истраживачког института Ротман у Канади.

Заштита од когнитивног пада

Утврђено је да искусни посматрачи птица имају нижу средњу дифузивност у деловима мозга повезаним са посматрањем птица, као и да су ови делови система доживели „надоградњу”. Штавише, када су овим учесницима показане птице које нису познавали, управо су ти делови мозга били активири.

Било је и суптилнијих назнака о заштити од когнитивног пада у каснијем периоду живота: мождано ткиво природно постаје мање комплексно (већа средња дифузивност) како старимо, али се чинило да се ово развија спорије код стручњака за посматрање птица.

„Стицање вештина посматрања птица могло би бити корисно за когницију како људи старе“, каже Винг.

Посматрачи птица су погодна студијска група за оваква истраживања, јер њихов хоби укључује комбинацију издвајања кључних детаља из мноштва визуелних информација и одржавања високог нивоа пажње током дужег периода – на крају крајева, никад се не зна када се ретка птица може појавити.

Иако су ове разлике у мозгу позитивне, важно је не тумачити налазе прешироко. Овим учесницима нису дати тестови памћења или когниције, на пример, тако да све што можемо са сигурношћу рећи јесте да су мозгови стручњака изгледали фино подешени на њихову посебну специјалност, истичу истраживачи.

Такође је тешко доказати узрок и последицу у једнократној студији попут ове, у којој учесници нису праћени током времена. Могуће је да су већ постојале специфичне, корисне карактеристике мозга стручњака које су их навеле да се уопште баве посматрањем птица.

Међутим, вероватније је да су године бављења овим хобијем подесиле мозак посматрача птица на овај начин – и истраживачи сугеришу да би будуће студије могле да истраже да ли би се ове оптимизације могле користити за друге когнитивне задатке ван области посматрања птица.

„Из сродних студија знамо да учење свирања инструмента или говорења уз учење новог језика може да промени структуре мозга и потенцијално одложи део природног когнитивног пада како старимо. Нова студија сугерише да посматрање птица такође може да вежба повезане регионе мозга и потенцијално га заштити од когнитивног пада", рекли су истраживачи.

„С обзиром на налазе да старији стручњаци могу да искористе специјализовано знање за подршку когнитивним способностима које укључују њихову област искуства, биће потребно још истраживања у будућности како би се открило како структурне путање повезане са старењем утичу на специјализоване перформансе касније у животу“, пишу истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису The Journal of Neuroscience.