Од Смиљана до Варденклифа – Тесла, визионар који је променио свет

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у тадашњем Аустријском царству, које се данас налази у Хрватској. Био је четврто од петоро деце — имао је брата Данета и сестре Ангелину, Милку и Марицу. Његово интересовање за електричне проналаске подстакла је мајка Ђука Мандић, која је у слободно време правила разне кућне справице док је Никола одрастао.

Теслин отац, Милутин Тесла, био је српски православни свештеник и писац, који је желео да и његов син крене свештеничким путем. Међутим, Николу је више привлачила наука.

Тесла је стекао завидно образовање. Школовао се у Карлштату у Немачкој, затим на Политехничком институту у Грацу, као и на Универзитету у Прагу током 1870-их.

Никола Тесла и Томас Едисон

Након студија, Тесла се преселио у Будимпешту, где је неко време радио у Централној телефонској служби. Управо у Будимпешти добио је прву идеју за индукциони мотор, али након неколико година покушаја да заинтересује инвеститоре, у 28. години одлучио је да напусти Европу и оде у Америку.

Тесла је 1884. године стигао у Сједињене Америчке Државе са мало ствари и писмом препоруке упућеном чувеном проналазачу и индустријалцу Томасу Едисону, чији су изуми на бази једносмерне струје постајали стандард у САД. Едисон је запослио Теслу и двојица су почела да заједно раде, унапређујући Едисонове проналаске.

Међутим, након неколико месеци, дошло је до разлаза због пословно-научних неслагања, која се приписују њиховим веома различитим личностима. Едисон је био прагматичан и пословно оријентисан, док је Тесла био визионар, често занемарујући комерцијални аспект. Њихово ривалство касније је снажно утицало на Теслину каријеру.

Самостални рад

Године 1885, Тесла је добио финансијску подршку за оснивање "Tesla Electric Light Company", а његови инвеститори су му наложили да развије боље уличне светиљке. Иако је у томе успео, убрзо је био избачен из пројекта и био је присиљен да ради физичке послове како би преживео. Срећа му се осмехнула две године касније, када је добио нова улагања и основао "Tesla Electric Company".

Проналасци

Током своје каријере, Тесла је открио, осмислио и развио бројне значајне изуме — од којих су многи касније патентирани од стране других — укључујући динамо машине (електричне генераторе сличне батеријама) и индукциони мотор. Био је пионир у областима радара, икс-зрака, даљинског управљања и обртног магнетног поља — основе већине уређаја наизменичне струје.

Најпознатији је по свом доприносу развоју наизменичне струје, који је брзо постао водећи систем 20. века и до данас је остао светски стандард. Године 1887. пронашао је финансијере за своју фирму "Tesla Electric Company" и до краја године поднео неколико патената за уређаје на бази наизменичне струје.

Теслин систем убрзо је привукао пажњу америчког инжењера и бизнисмена Џорџа Вестингхауса, који је тражио начин да обезбеди струју на велике удаљености.

Убеђен да су Теслине иновације кључне, Вестингхаус је 1888. године откупио његове патенте за 60.000 долара у готовини и акцијама своје корпорације.

Како је интересовање за систем наизменичне струје расло, Тесла и Вестингхаус су ушли у директно ривалство са Томасом Едисоном, који је покушавао да наметне систем једносмерне струје. Едисон је започео негативну медијску кампању, али безуспешно.

Највећи удар за Едисона дошао је када је Вестингхаус добио уговор за осветљење Светске изложбе у Чикагу 1893. године, где је Тесла демонстрирао функционалност наизменичне струје.

Хидроелектрична моћ

Године 1895. Тесла је дизајнирао једну од првих хидроелектрана на у Сједињеним Државама, на Нијагариним водопадима.

Већ наредне године, она је напајала град Бафало у држави Њујорк, што је представљено као велико достигнуће и додатно учврстило позицију наизменичне струје као глобалног стандарда.

Бежични пренос енергије и торањ у Варденклифу

Око 1900. године, Тесла је постао опседнут идејом бежичног преноса енергије, и покренуо свој најамбициознији пројекат — изградњу великог електричног торња за глобалну комуникацију и слободну енергију.

Уз подршку инвеститора, међу којима је био и финансијер Џеј Пи Морган, Тесла је 1901. године започео рад на Варденклиф торњу на Лонг Ајленду, Њујорк, који је укључивао и електрану и лабораторију.

Међутим, инвеститори су почели да сумњају у изводљивост пројекта. Истовремено, његов ривал Гуљелмо Маркони, уз подршку Ендруа Карнегија и Томаса Едисона, напредовао је са својим радио-системом. Тесла је морао да напусти пројекат.

До 1906. године, радници на Варденклифу су отпуштени, а до 1915. имање је затворено због хипотеке. Две године касније, Тесла је прогласио банкрот, а торањ је демонтиран и продат као старо гвожђе ради измирења дугова.

Сиромашан и повучен, Никола Тесла је преминуо од тромбозе коронарне артерије 7. јануара 1943. године, у 86. години живота, у Њујорку, где је живео скоро шест деценија.