Древни вулкани Марса „чувају“ трагове Земљине прошлости

Живот на Марсу по претпоставкам научника, могао је да напредује у близини активних вулкана и древних језера. То су нека од места која нуде доказе живота на црвеној планети.

Марс је четврта планета која кружи око Сунца у нашем Сунчевом систему на просечној удаљености од око 229 милиона километара од Сунца. Налази се између орбите Земље и Јупитера.

Марс је планета која има стеновито тло сложених геолошких карактеристика. Имао је другачију историју од планете Земље, а има отприлике једну десетину масе наше планете и око половину њеног пречника.

Мања маса значи слабију гравитациону силу која увлачи тешке елементе у његово језгро, што на неки начин објашњава зашто на овој планети постоје високе концентрације гвожђа у његовој кори.

Друга разлика у односу на Земљу је у томе што Марс више није тако геолошки динамичан, захваљујући бржем хлађењу његове растопљене унутрашњости.

Не само да то значи да више нема вулканску активност, већ ће језгро планете вероватно бити далеко мање покретно, лишавајући га магнетног поља које би штитило њену атмосферу од еродирајућих ефеката соларног ветра.

Током милиона година, сунчево зрачење је уклонило велики део угљен-диоксида и водених гасова, остављајући Марсову атмосферу 100 пута тању од наше. Сматра се да је уклањање Марсове атмосфере одиграло кључну улогу у исушивању планете.

Као резултат овог танког покривача гасова и удаљености од Сунца, Марс је релативно хладна планета са глобалним температурама у просеку око минус 60 степени Целзијуса.

Рани Марс је можда био тектонски и вулкански активнији него што се раније мислило. Доказе о тектонској активности пре око четири милијарде година пружила су 63 нова примера различитих вулкана пронађених у региону Марса са чудним својствима која га издвајају од остатка марсовских висоравни.

Џозеф Михалски са Универзитета у Хонг Конгу који се бави научном астрономијом и његове колеге каталогизирали су ожиљке вулканске активности у региону Ериданије на јужној хемисфери, користећи податке даљинског истраживања са више орбитера.

За разлику од Земље, која има кору испреплетених континенталних плоча које лебде на врху њеног вискозног омотача, данашњи Марс се генерално сматра планетом са једном плочом која је некада давно имала активне вулкане.

Ови вулкани су били масивни и експлозивни, а највећи је био Олимп. Он је био већи око 100 пута од највећег вулкана на Земљи, Мауна Лое на Хавајима.

Пошто Марс нема тектонске плоче, његови вулкани имали су огромне размере. Тектонске плоче на Земљи плутају једна испод или једна изнад друге, сударају се и ослобађају притисак. Пошто црвена планета нема такву геолошку историју, Марсова површина је данас много другачија.

Научници истичу да је Марс део важне слагалице

Око 70 одсто површине Марса је старије од три милијарде година, а око 45 одсто старије од 3,6 милијарди година.

Иако је кора под великим ударом кратера древни геолошки запис остао је нетакнут и пружа непроцењив увид у рану геолошку прошлост Сунчевог система, као и трагове за рану еволуцију коре.

Заинтересованост Михалског и његових колега за вулканску област црвене планете засновано је на кори и доказима из региона који сугеришу да је некада постојало древно Марсовско море.

Користећи орбиталне податке, истраживачи су идентификовали огроман низ од четири различита типа вулкана унутар и у близини мора Ериданија: вулканске куполе, стратовулкане, пирокластичне штитове и комплексе калдере који су вероватно остали из периода снажне геолошке активности пре неких 3,5 милијарди година. .

Структура ових вулкана на Марсу била је слична онима који се данас налазе на Земљи, али са нешто већим пречником - резултат мање гравитације на црвеној планети и експлозивнијег вулканизма који је бацао материјал даље.

Вертикална тектоника Марса

Дебљина вулканских наслага у региону Ериданије, делови искривљене и савијене коре и њени сливови указали су истраживачима да је кору древног Марса могла да "преврне" тектоника плоча, назван вертикална тектоника.

Истраживачи предпостављају да би се у региону Ериданије може наћи још стотине вулкана, од којих би многи вероватно еруптирали испод древног мора – што пружа лепу паралелу са Земљом током архејског периода, када је Земља углавном била водени свет и када су настали најранији облици живота.

„Просто је нереално размишљати о размерама активности у овом региону. Марсов пејзаж који је обликован овом врстом процеса и који је очуван, пружа нам одличну прилику да детаљније истражимо еволуцију планетарног пејзажа“, рекао је аутор студије и планетарни геолог са Института за планетарне науке Астер Кауарт.