Научници открили непознати вирус у Маријанском рову

Морски вирусолози анализирали су седимент из Маријанског рова и идентификовали нови вирус. Новооткривени микроб је бактериофаг, то јет вирус који напада бактерије и размножава се унутар њих. Значај овог открића је, истичу научници, вишеструк, посебно у области преживљавања вируса у суровим условима и еволуције са домаћином.

Нови вирус који напада бактерије, фаг "vB_HmeY_H4907", представља најдубље изоловани сифовирус из океана и нови је члан богате породице океанских вируса.

„Према нашим најбољим сазнањима, ово је фаг изолован на највећој дубини било ког океана“, рекао је др Мин Ванг, морски виролог Кинеског универзитета за проучавање океана.

Бактериофаг или краће фаг је специфични бактеријски вирус који се умножава коришћењем бактерија.

„Наша анализа генетског материјала вируса указује на постојање раније непознате вирусне породице из дубоких делова океана и даје нове увиде у разноликост, еволуцију и геномске карактеристике дубокоморских фагова и интеракција фагова и домаћина“, истакао је др Ванг.

Новооткривени "vB_HmeY_H4907" је такозвани бактериофаг, или краће фаг, то јест специфични вирус који инфицира бактерије и умножава се унутар њих. Овај фаг напада грам-негативну гамапротеобактерију Halomonas meridiana, изоловану из површинског седимента из Маријанског рова на дубини од 8.900 метара.

Маријански ров је најдубљи део светских океана. Налази се на западу северног дела Тихог океана, источно и јужно од Маријанских острва, а највећа дубина му је око 11 километара.

Халомонас бактерије често се налазе у седиментима из дубоких мора и из хидротермалних отвора, отвора налик гејзирима на морском дну који испуштају загрејану воду.

„Халомоне припадају реду Oceanospirillales и могу се наћи у различитим стаништима, укључујући Антарктик, Маријански ров и хидротермалне изворе дубоког мора“, наводе истраживачи.

Према њиховим речима, ове бактерије се такође широко користе у синтетичкој биологији јер су чланови родa халофилних бактерија Халомонасa, добро познатог по свом капацитету да разграђују нафтне угљоводонике, бујају у алкалним срединама и оним са високом концентрацијом соли, те да су високе толеранције на контаминацију средине.

Ових бактерија има у изобиљу у Маријанском рову, што сугерише да би могле да играју суштинску улогу у Хадалу.

Хадална зона или само Хадал (од грчке речи Хад) подручје је дубокоморских јарака и бразда које пресецају абисалну раван, а обухватају дубине од 6.000 до чак 11.000 метара.

Анализа фага "vB_HmeY_H4907" сугерише да је широко распрострањен у океану и да има сличну структуру као и његов домаћин.

Нови вирус је еволутивно удаљен од других референтних вируса и формира посебну грану са јединственим конзервираним протеинским генима, који представљају нову породицу названу Suviridae.

„Студија указује на нова питања и истраживачке области усредсређене на стратегије преживљавања вируса у суровим, осамљеним срединама – и како они заједно еволуирају са својим домаћинима“, наводи др Ванг.

Према његовоим речима, фаг "vB_HmeY_H4907" је лизоген, што значи да улази у домаћина и реплицира се унутар њега, али обично без убијања бактеријске ћелије. Како се ћелија дели, вирусни генетски материјал се такође копира и преноси даље.

„У наредним студијама планирамо да истражимо молекуларну машинерију која покреће интеракције између дубокоморских вируса и њихових домаћина. Такође, тражимо друге нове вирусе на екстремним местима, што би допринело проширењу нашег разумевања виросфере“, најавио је др Ванг додајући да екстремна окружења нуде оптималне изгледе за откривање нових вируса.

Рад о резултатима и открићима овог научног тима објављен је у часопису Microbiology Spectrum.