Роскосмос лансирао у орбиту прву лунарну станицу у историји модерне Русије

„Ракета је радила нормално, горњи степен се одвојио од трећег степена и сада поставља аутоматску станицу на путању лета ка Месецу“, саопштио је Роскосмос.

Станица ће морати да изврши меко слетање у близини Јужног пола Месеца, где се налазе подручја са пермафростом. Тамо се стручњаци надају да ће пронаћи воду.

Сам лет би требало да траје пет дана, уз две корекције путање. Последња фаза ће трајати око три дана и сонду ће поставити на циркумполарну орбиту на висини од око 100 километара. У четвртој фази „Луна-25“ ће прећи на елиптичну орбиту за слетање са минималном висином од 18 километара и извршити меко слетање у јужној поларној области.

„Луна-25“ је први руски лунарни пројекат у последњих пола века. Њен претходник, „Луна 24“, испоручио је 170 грама лунарног тла на Земљу 1976. године.

Иначе, свемирски програм Совјетског Савеза забележио је низ историјских подвига у истраживању Месеца са сондама „Луна“. „Луна-1“ је била прва свемирска летелица која је напустила систем Земља – Месец, јануара 1959. У септембру те године, „Луна-2“ је постала први објекат који је човек направио који је стигао до Месеца. „Луна-9“ је извршила меко слетање у фебруару 1966, а „Луна-10“ је тог марта постала први Месечев вештачки сателит.

Индија се надала да ће прва слетети у поларне планине, у септембру 2019, али лендер „Викрам“ сонде „Чандрајан-1“ изгубио је везу и срушио се. Мисија „Чандрајан-3“, лансирана у јулу, већ је у лунарној орбити и има за циљ поларно слетање до 23. августа.

Мисија

Мисија „Луна-25“ има не само научне задатке који се односе на развој проблема настанка и еволуције природног сателита Земље, већ и практичније који се односе на могућност истраживања Месеца у будућности – попут проучавања дистрибуција природних ресурса (првенствено воде), проучавање структуре и састава реголита, услови прашине и микрометеорита, услови зрачења итд, наводи се на сајту Института за космичка истраживања Руске академије наука.

„Луна-25” наставља серију совјетских аутоматских међупланетарних станица и отвара руски лунарни програм Русије. Након мисије „Луна-25“ уследиће орбитер „Луна-26“ и лендер „Луна-27“, након чега је планирано да се на Земљу испоруче узорци реголита из поларног региона, а затим започне размештање пуноправне научне станице на нашем сателиту.