Остаци диносауруса с пачјим кљуном у Чилеу мењају представе научника о њиховој распрострањености

Дугачак до четири метра и тежак тону, Гонкокен наноји, како су га назвали палеонтолози, живео је пре 72 милиона година на крајњем југу Патагоније.

„То су били диносауруси витког изгледа, који су лако могли да заузму двоножни и четвороножни положај да би достигли вегетацију на висини и на нивоу земље“, наводи Александар Варгас, директор палеонтолошке мреже Универзитета у Чилеу и један од аутора студије коју је објавио часопис Science и која је представљена у Сантјагу.

Откриће је показало да је део Патагоније који данас припада Чилеу био уточиште за веома древне врсте хадросауруса, тип диносауруса с пачјим кљуном који је уобичајен у Северној Америци, Азији и Европи током периода креде, од пре 145 до 66 милиона година.

Њихово присуство у удаљеним јужним земљама изненадило је научнике, који ће морати да „схвате како су њихови преци тамо доспели“, нагласио је Варгас.

Гонкокен наноји, пета врста диносауруса откривена у Чилеу, заправо је пронађен 2013. године, чиме је започела деценијска истрага.
Име Гонкокен потиче из језика народа Техуелче, првих становника региона, и значи „слично дивљој патки или лабуду“.

Експедиција коју је предводио Чилеански антарктички институт је 2013. године открила фрагменте жућкастих костију на дну падине у близини Националног парка Торес дел Паин у Патагонији. 

„У почетку смо мислили да је из исте групе као и други јужноамерички хадросауруси, али како је истраживање напредовало, схватили смо да је то нешто без преседана“, навео је Џонатан Аларкон, главни аутор студије.

Аларкон је рекао да су истраживачи извукли више од 100 комада костију и да их је било тешко извући без оштећења. Након тога, научници су морали да се увере да кости припадају истој врсти и да их упореде са постојећим истраживањима да би потврдили да је то заиста нова врста.

„Гонкокен наној није напредни диносаурус с пачијим кљуном, већ старија транзициона лоза – еволуциона веза са напредним облицима“, напоменуо је професор Александар Варгас.

Обимно истраживање омогућило је научницима да дигитално реконструишу скелет и тим се нада да ће моћи да га одштампа у три димензије да би га приказао јавности.