На југу Африке пронађен најстарији познати отисак људске стопе на свету

Пре око двадесет година, у целој Африци пријављена су четири налазишта. Два су била у источној Африци: Лаетоли у Танзанији и Коби Фора у Кенији; два су била у јужној Африке (Нахун и Лангебан). Међутим, налазиште Нахон, чији је проналазак објављен 1966. године, било је прво налазиште хоминина које је човек описао. Године 2023. ситуација је другачија. Данас број датираних отисака људских трагова и остатака који указују на хоминине са локације Африке, и који су старији од 50.000 година, износи 14.

Деле се на источноафрички кластер (пет локација) и јужноафрички кластер са обале Кејпа (девет локација). Постоји још 10 локација на другим местима у свету, укључујући Велику Британију и Арабијско полуострво.

С обзиром на то да је релативно мало скелетних остатака хоминина пронађено на обали Кејпа, трагови које су оставили наши људски преци док су се кретали по древним пејзажима, су користан начин да допунимо и побољшамо наше разумевање древних хоминина у Африци.

Нове локације, нова изненађења

У недавно објављеном чланку у Ichnosu, међународном часопису о фосилима у траговима, дата је старост седам новодатираних трагова хоминина које су научници идентификовали у протеклих пет година на јужној обали Кејпа у Јужној Африци. Ова места сада чине део „јужноафричког кластера“ од девет локација.

Откривено је да су локације садржале остатке различите старости; најновији налаз датира од пре око 71.000 година.

Најстарији, који датира од пре 153.000 година, један је од изузетнијих налаза забележених у овој студији: то је најстарији отисак стопала који се до сада приписује нашој врсти, хомо сапијенсу.

Заједно са другим доказима из тог подручја и временског периода, укључујући развој софистицираног каменог оруђа, уметности, накита и бербу шкољки, то потврђује да је јужна обала Кејпа била област у којој су рани анатомски модерни људи преживели, еволуирали и напредовали, ширећи се из Африке на друге континенте.

Постоје значајне разлике између источноафричких и јужноафричких налазишта. Источноафричка су много старија: Лаетоли, најстарији, стар је 3,66 милиона година, а најмлађи 0,7 милиона година.

Трагове није направио хомо сапијенс, већ раније врсте као што су аустралопитек, хомо хајделбергенсис и хомо еректус. Углавном, површине на којима се појављују источноафрички трагови су морале да буду педантно ископане и изложене.

Насупрот томе, јужноафричка места на обали Кејпа су знатно млађа. Сви су приписани хомо сапијенсу. А трагови обично буду потпуно откривени када се открију, у стенама познатим као еолианити, које су цементиране верзије древних дина.

Откопавање се стога обично не разматра – а због изложености локалитета елементима и релативно грубе природе песка из дина, они обично нису тако добро очувани као локалитети у источној Африци.

„Они су такође подложни ерозији, тако да често морамо да радимо брзо да бисмо их снимили и анализирали пре него што их уништи океан и ветар. Иако то ограничава потенцијал за детаљно тумачење, можемо дати датуме и ту на сцену ступа метод осветљавања“, кажу научници.

Моћ светлости

Кључни изазов приликом проучавања палео-записа - стаза, фосила или било које друге врсте древног седимента - је утврђивање колико су стари материјали.

Без тога је тешко проценити шири значај налаза, или протумачити климатске промене које стварају геолошки запис. У случају остатака са јужне обале Кејпа, метода избора је често оптички стимулисана луминисценција.

Овај метод датирања показује колико је давно зрно песка било изложено сунчевој светлости; другим речима, колико дуго је тај део седимента био затрпан.

Јужна обала Кејпа је одлично место за примену оптички стимулисане луминисценције. Прво, седименти су богати зрнима кварца, друго – обилно сунце, широке плаже и ветар значе да су сви постојећи ометачи ове методе уклоњени, што омогућава поуздане процене старости.

Укупан распон датума налаза је старост од око 153.000 до око 71.000 година – што је у складу са годинама старости у раније пријављеним студијама из сличних геолошких наслага у региону.

Ипак, налази који указују на стопу стари 153.000 година пронађени су у Националном парку Гарден Рут, западно од приобалног града Најсна на јужној обали Кејпа. Два претходно датирана јужноафричка локалитета, Нахон и Лангебан, дала су старост од око 124.000 година, односно 117.000 година.

Научници сматрају да још остатака чека да буде откривено и да потрагу такође треба проширити на старије наслаге у региону, у распону старости од 400.000 година до више од два милиона година. „За деценију од сада, очекујемо да ће листа древних остатака и трагова хоминина бити много дужа него што је сада – и да ће научници моћи да науче много више о нашим древним прецима и пределима које су они заузимали“, наводе истраживачи.