Древни људски рођаци сахрањивали су своје мртве у пећинама, тврди нова теорија

Научници су пронашли скелете врсте Хомо наледи, далеких рођакаљуди. Ови древни људи су били ниски, имали су дуге руке, закривљене прсте и мали мозак величине наранџе. Живели су у време када су први људи „лутали“ Афричким тлом.

Новооткривени древни гробови стари су најмање 200.000 година,а претходно се веровало да су гробнице Хомо сапиенса старе100.000 година. Научници су 2015. године открили запањујуће археолошко откриће у јужноафричкој пећини: више од 1.500 фосила древне врсте хоминина који никада раније нису виђени.

Сада, након година анализе површина и седимента подземне пећине, исти тим научника открива још једно запањујуће откриће.

Хомо наледи, упркос њиховом сићушном мозгу, своје мртве су сахрањивали у гробове. Палили су ватру да би им осветлили пут кроз пећину, а гробове су обележавали цртежима, гравурама, симболима које су осликали на зидовима око гробова. Идентификованиугравирани симболи на зидовима могли би бити стари између 241.000 и 335.000 година.

Ли Бергер, палеоантрополог са Универзитета у Јоханесбургу и вођа пројекта, изнео је своју сугестију која се односи на величину мозга хомо наледа, истичући да велики мозгови нису неопходни за софистициране врсте размишљања, као што је прављење симбола, сарадња на опасним експедицијама или чак препознавање смрти.

Али бројни стручњаци за древне гравуре и сахране рекли су да докази још увек не подржавају ове приче о Хомо наледију, јер до сада пронађени пећински докази могли би да имају низ других објашњења.

Скелети су можда били само остављени на поду пећине. А угаљ и гравуре пронађене у пећини можда су оставили савремени људи који су ушли много након што је Хомо наледи изумро.

„Чини се да је наратив важнији од чињеница“, рекао је Максим Обер, археолог са Универзитета „Грифит“ у Аустралији.

Остатке Хомо наледија су 2013. године открила два јужноафричка спелеолога који су истраживали пећину Рисинг Стар. Др Бергер је тада организовао експедицију кроз сложени пећински систем одаја и тунела, који се протеже километрима испод земље.

„Када сте унутра, као да сте на другој планети“, рекао је Тебого Макхубела, геолог са Универзитета у Јоханесбургу који се придружио тиму 2014.

"Бити унутар пећина, унутар света врсте Хомо наледи, није само авантура која мијења живот, него нас оно што смо открили присиљава да поново размислимо о читавом низу претпоставки о хомининима и људској еволуцији", рекао је Фуентес, професор антропологије на Универзитету Принстон.

Поједини скелети су идентификовани као одрасли, али је било и деце вероватно млађе од 13 година.

Ова врста хоминида која се пењала по дрвећу била је на "раскршћу" између мајмуна и модерних људи.