Читај ми!

Климатске промене – температура мокрог термометра

Земља се загрева много брже него што су научници то очекивали. У односу на време пре индустријске револуције, планета је топлија „само“ за један степен. Но и тај један степен је довео до бројних последица и повећао учесталост екстремних временских догађаја.

У односу на крај прошлог века, број изузетно топлих дана – када температура достигне око 50 или више степени Целзијусових – удвостручио се на годишњем нивоу због климатских промена.

Проф. др Владимир Ђурђевић, метеоролог и климатолог са Физичког факултета у Београду, каже да су климатске промене велики изазов за човечанство и да већ данас видимо њихове последице:

 „Не причамо само о опасностима које нас чекају у будућности. Видимо да већ имамо све више екстремних догађаја и временских неприлика које наносе материјалне штете, а често доводе и до губитака људских живота“. Већ се суочавамо са топлотним таласима и периодима изузетно високих температура.

Екстремне врућине су веома ризичне по здравље. Додатно, уколико се високој температури придружи висока влажност ваздуха, људски организам губи способност терморегулације, односно не може да пружи одговарајући физиолошки одговор. На то нас упозорава такозвани мокри термометар.

Ако је велика влажност ваздуха, зној теже испарава са површине коже, тако да организам губи моћ да на тај начин снижава своју температуру. Метеоролози традиционално користе психрометар, инструмент за мерење влажности ваздуха. Влажност ваздуха се у ствари мери помоћу разлике температуре два термометра. Један називамо сувим термометром – то је класичан термометар којим се иначе мери температура, а други називамо мокрим термометром и његова температура је температура мокрог термометра, објашњава професор Ђурђевић.

Код климатских промена критично је то што се на 35 степени јавља иста температура и сувог и влажног термометра. Тада је влажност ваздуха 100 одсто. Температура околине у којој се налазимо блиска је температури нашег организма и у тој ситуацији организам не може да се хлади испаравањем зноја са површине коже.

Које су границе наше издржљивости, и какви ће се физиолошки процеси дешавати у организму на изузетно високим температурама, зависи од много фактора. Ипак, највећу претњу представља топлотни удар.

„Топлотни удар је праћен веома тешким менталним стањем. Терморегулација нам показује да више не можемо да повратимо унутрашњу температуру без агресивног расхлађивања. Кожа нам је црвена, врела и сува.  Изгубили смо способност за знојење. Значи, ни тим јединим преосталим механизмом не можемо више да се охладимо“, каже проф. др Соња Марјановић са Војномедицинске академије.

Комфорна зона температуре при идеалној влажности ваздуха на којој човек може да издржи неограничено дуго не може се прецизно израчунати, али свакако постоје одређене препоруке.

Постоје границе за особе које су професионално изложене топлоти, нпр. за раднике у високоградњи или сл. Сматра се отприлике да до 32 степена може да се издржи било какав рад, али уколико температура пређе 32 степена, треба да се обустави сваки рад на отвореном, на сунцу. А за сваку другу комбинацију морате узети још пуно тога у обзир“, наводи проф. др Марјановић.

Многи научници сматрају да су климатске промене највећа претња човечанству у последњих неколико хиљада година. У сваком случају, наша реакција на њих биће један од највећих изазова са којима ћемо се суочити у овом веку.

петак, 29. март 2024.
22° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво