Како су примати величине мачке могли да преживе на Арктику

Ако се узме у обзир да су диносауруси изумрли пре око 65 милиона година, човек је еволуирао пре 200.000 година, тако да чињеница да су пронађени фосили стари 52 милиона година, значи да су баш стари, наводи гошћа Јутарњег програма, Леа Влајнић.

„Како се дошло до тог броја? Једноставно, када се пронађу фосили, прва ствар која се ради је  датирање. То је нешто што је у науци дуго веће познато и није нека технолошка новина. Ови фосили су пронађени још седамдесетих година, али су сада први пут анализирани“, додаје Влајнићева.

Овај налаз сведочи да Арктик пре 52 милиона година није изгледао овако како данас изгледа, али зна се да је у том периоду Земља била под глобалним загревањем, само не због утицаја човека, тако да је те пределе насељавао велики број организама.

„Установљено је да су поред примата, на тим просторима живеле и неке врсте крокодила и других сисара који су, иначе, данас прилагођени на неке топлије услове живота.“

С обзиром на то да све више осећамо последице данашњег глобалног загревања, на основу ових налаза се може спекулисати како ће Арктик изгледати у некој даљој будућности ако се овај тренд настави.

„То се неће догодити у блиској будућности, али јесте нешто о чему треба размишљати како ће се читав живи свет на планети променити“, истиче Леа Влајнић.

Откриће фосила примата на Северном полу такође је показало да су били и до четири пута већи од својих блиских сродника који су насељавали просторе мањих географских ширина.

„Из тога се може закључити да је адаптација на промењени начин исхране коју су морали да развију због дугих поларних ноћи за разлику од осталих примата који су се хранили биљкама, они су морали да се хране чврстом, коштуњавом храном, тако да су и њихове вилице и читаво тело били већи. То је за науку важно јер значи да величина тела указује на начин живота одређене врсте“, напомиње гошћа са Биолошког факултета.

Научници избегавају да дају дугорочне прогнозе шта ће се у будућности дешавати, али свакако треба размишљати како ће се и људи као врста прилагодити на промењену животну средину коју стварамо, а која је све неповољнија за живот, закључује Леа Влајнић, асистент на Биолошком факултету Универзитета у Београду.