Какве све археолошке тајне леже испод парка код Народне скупштине

Археолози кажу да је центар Београда вредно археолошко налазиште. Тим пре је одговорност инвеститора већа, јер закон налаже да, ако се пронађу вредни предмети, градња мора да се заустави и пријави надлежнима. То је део одговора на питање откуд ограда поред Скупштине Србије у парку испод којег би требало да се гради подземна гаража. Какво благо крије тај локалитет?

Ограда око парка код Скупштине Србије је постављена. Подземна гаража или археолошко налазиште „Антички Сингидунум“? Наредна два месеца биће ипак ово друго. Јер, кажу археолози, свега ту има. На дубуни од метар и по, налазе се остаци, у бомбардовању срушених зграда, саграђених крајем 19. века.

Када је постављан топловод у Косовској улици, обављена су и геофизичка истраживања која су открила да испод има још неколико слојева који указују на грађевине из много ранијих периода.

„Постоје претпоставке да се ту налазила Батал џамија, која је била највећа муслиманска богомоља на Балкану, а у нижим слојевима су остаци римске некрополе из трећег и четвртог века. На дубини од 2,8 и 3,2 метра дубине смо установили да постоје неке конструкције које личе на римске гробнице и некакав објекат који је већих димензија“, каже Миодраг Игњатовић из Музеја града Београда.

Археолози су добили рок, ископавања морају да се заврше за 60 радних дана, после чега ће почети припремни радови за изградњу подземне гараже. Све што буде вредно биће документирано, конзервирано и превезено у Музеј града.

Узимаће се и узорци тла, а анализе би могле да покажу како су древни Римљани живели, чиме су се хранили и како је изгледало окружење.

Познато је да су се на подручју Београда смењивале разне цивилизације и културе, па ће ово бити само један део слагалице коју археолози треба да сложе о подземном граду који се простире од Калемегдана до Вуковог споменика.

„Практично на свим локацијама на којима је копано нађено је нешто из винчанске културе, али су најзначајнија та археолошка налазишта из римског периода – Антички Сингидунум и Таурунум и праисторијска Карабурма из периода млађег гвозденог, али и бронзаног доба. На широј територији Београда има више од 250 археолошких налазишта“, наводи Игњатовић.

Сваким даном тај број расте, јер се при изградњи путева и објеката скоро увек открије понешто што указује на древне археолошке остатке. У Панчевачком риту недавно су археолози открили 40 нетакнутих археолошких налазишта Старчевачке културе, енеолитског, бронзаног и римске доба.