Наукотеатар – начин да деца науче најтеже лекције на занимљив начин

На наличју новчанице приказан је маслачак са ларвом мољца, а жена са ње је била позната и као немачка буболовка. Природњак и научни илустратор, проучавала је инсекте и биље и правила детаљне илустрације о њима.

Марија Сибила Меријан своју прву илустрацију насликала је са 13 година, а постала је позната по открићу и документацији о метаморфози лептира. Деца се с њом и њеним радом упознају на једном посебном месту.

„Наукотеатар као један нови формат научне комуникације који повезује позориште и учење науке. То је интерактивна радионица, можемо да кажемо и интерактивно позориште у ком деца имају прилику не само да гледају, него да искусе и пробају неке научне концепте - да се поиграју и осете неке јаке емоције као што ми осећамо у позоришту“, наводи Јелена Јоксимовић, координаторка образовних програма ЦНП.

„Овај наукотетар је посвећен Марији Сибили Меријан, која је једна веома запостављена жена да тако кажемо у историји биологије. Давне 1699. отишла је на једну можда прву експедицију, искључиво научно путовање због научних разлога. Прва жена која је то урадила и која је заправо тада открила и у остатку свог рада да се гусеница претвара метармофозом у лептира и то је сада што ми учимо у школама, али јесте ли икада у уџбенику видели њено име – вјероватно да нисте, тако да смо хтели да пробамо да испробамо ту неправду“, додаје координаторка.

Деца кроз драмску адаптацију путују у далеки Суринам са научницом и њеним ћеркама.

„Мислим да је кључно што дјеца добро реагују на овакав садржај то искуствено учење - учење које потпуно ангажује цело наше тело, које нас мотивише, које нам дозволи да се мало уплашимо - нека драмска је ситуација, па нас онда обрадује јер смо нешто разрјешили, па нас онда држи у неизвесности коју имамо у позоришту. Кад бисмо је више насељавали у учионицама и са више мотивације ишли у школу и радовали се учењу. То је наш задатак - да се радују науци и да кроз то искуство, кроз ту сарадњу са нама стварају неки позитивни однос према науци“, наглашава Јелена Јоксимовић.

„Нама је било важно да деца упознају ликове тих научника и да схвате на који начин су се ти људи борили за своје откриће“, додаје Наталија Дракуловић, научна комуникаторка ЦПН-а.

„Ми смо иначе научне комуникаторке. Бавимо се разним стварима у оквиру ових радионица, али мени је ово сада први пут да сам се у оквиру радионице опробала и у глуми. Искрено, јако интересантно. Мислим да је нама на сцени забавно колико и деци у публици. Посебно је занимљив тај моменат где ми интерагујемо са децом. Није да постоји неки зид између нас већ у једном тренутку уђемо у публику и они дођу до нас. Тако да је јако лепо искуство, баш ми се допало“, каже Јана Самарџић, научна комуникаторка у ЦНП-у.

Тим жена – креаторки овог наукотеатра, осим по професијама и генерацијски су различите. То користе као предност да сваку радионицу учине што занимљивијом.