Дрвеће у борби против климатских промена

Улагање у природу биће главни бедем у борби против климатских промена, наводи се у последњем извештају Међувладиног панела о климатским променама. Научници и истраживачи кажу да је пошумљавање тренутно једно од најефикаснијих решења. Тврде да на Земљи има довољно простора да се засади шума површине Сједињених Америчких Држава, односно око милијарду хектара. Тиме би се смањио угљен-диоксид у атмосфери за око 25 одсто до нивоа с почетка 20. века

„Дрвеће, као што знамо, има могућност апсорпције угљен-диоксида и једно дрво током године може да апсорбује између 10 и 40 кг угљен-диоксида. То је један аспект важности дрвећа у борби против климатских промена, та, како је ми зовемо, митигација - апсорбовање угљен-диоксида и смањење ефекта стаклене баште", каже Горан Секулић из Светске организације за заштиту природе (WWF).

Осим што је природни регулатор угљен-диоксида у атмосфери, познато је да дрвеће хлади градове, па је његова улога у урбаним зонама веома важна.

Проф. др Милка Главендекић са Шумарског факултета у Београду каже да је дрвеће, као и остале биљке које гајимо на зеленим површинама, изузетно важно у градским срединама, јер ублажава многе екстреме који се због климатских промена све чешће јављају.

„Температура на зеленим површинама може да буде умањена и неколико степени. Бројна истраживања показују да то варира од два до чак осам степени, зависно од климатских услова, од доба дана када се мери. Такође, физиолошко стање саме биљке много одређује колико ће нам тај користан ефекат у смислу смањења температуре бити ефикасан".

Стратешка садња дрвећа око кућа и зграда доноси много користи и за животну средину и за људе, јер снижава температуру и смањује потребу за клима-уређајима у летњим месецима.

„Шта нам то једно дрво пружа у граду, мислим да то врло добро сви знамо, поготову кад упече током лета. Колико један парк, колико и једно дрво значи - од кисеоника, заштите биодиверзитета, до стварања микроклиматских услова који су веома важни генерално", каже Горан Секулић.

Осим тога, саме биљке емитују фитоциде. То су материје које имају антибактеријска дејства. Емитују негативне јоне кисеоника, такође. „Јонизација ваздуха у зеленим површинама је исто велики бенефит за саме кориснике тих простора", истиче професорка Главендекић.

Према неким проценама, једно дрво произведе око 260 кг кисеоника сваке године, а два зрела стабла могу обезбедити довољно кисеоника за четворочлану породицу. То је само још један од разлога зашто је садња дрвета увек добра идеја, нарочито у борби против климатских промена.