Пећина на југу Шпаније открила неочекиване детаље о праисторијској животињи

Научници који истражују пећински систем на југоистоку Шпаније открили су огромну пећину, која је била затворена миленијумима. Пећински свод прекривен је сталактитима, а на зидовима су пронађене бразде од канџи давно изумрлих пећинских медведа, што, како научници тврде, даје нове увиде у дешавања у праисторији.

Трагови присуства прастарих медведа пронађени су у групи пећина познатих као Куева дел Арко, у клисури Алмаденес у близини града Сјесе у региону Мурсија.

Иако је ово место већ пружило доказе о насељима из периода пре 50.000 година, што га чини једним од ретких места на источном Иберијском полуострву где се може документовати прелаз са неандерталаца на модерне људе, стручњаци који су тамо копали веровали су да ће бити и других открића.

Током ископавања 2018. године, тим предвођен Игњасијом Мартином Лермом, стручњаком за праисторију са Универзитета у Мурсији, и Дидаком Романом, такође праисторичарем са Универзитета Ђауме Први у Кастељону, наишао је на оно што су мислили да је затрпан улаз у велику комору.

Њихове сумње показале су се тачним, а накнадно, пажљиво ископавање открило је отвор кроз који је пролазио ваздух, али је ископавање прекинуто пандемијом коронавируса.

Када су прошле године коначно обезбедили локалитет и ушли у комору, међутим, нису били разочарани.

„Нашли смо се пред открићем светске класе. Просторије су биле огромне, од којих су неке биле високе 20 метара, то јест највише у региону. Сталактити су подједнако без премца јер су неки од њих дуги три метра и широки један центиметар, што значи да су расли у условима готово непревазиђене стабилности захваљујући изолацији пећине током многих миленијума“, навео је научни тим у саопштењу.

Огреботине на зидовима сугеришу да су пећински медведи, који су изумрли пре око 24.000 година, можда живели јужније на полуострву него што се раније мислило.

„Идентификација трагова канџи пећинског медведа на више зидова чини пећину главним и заиста јединственим местом где су ови огромни сисари живели у јужној Европи“, истакли су научници.

Игњасио Мартин Лерма, директор пројекта, рекао је да је откриће „премашило сва очекивања научника: „Ово отвара нова врата на праисторији“.

Иако би откриће тако велике, нетакнуте пећине могло довести истраживаче и туристе у регион, Мартин Лерма је позвао људе да дају стручњацима времена да заврше своје истраживање.

„Морамо да запамтимо да је оно што држимо у рукама нетакнуто природно благо - и тако треба да остане“, поручио је професор Лерма.