Фосили открили мистериозне рођаке примата који су давно живели на Арктику, добили име Игњације

Сада већ изумрла створења припадала су делу породичног стабла примата које се гранало пре него што су се преци лемура одвојили од заједничких предака мајмуна, мајмуна и људи, рекао је коаутор студије др Крис Берд, истакнути професор екологије и еволуције и биологије на Универзитету у Канзасу који је и виши кустос на Универзитетском институту за биодиверзитет и Природњачком музеју.

Две сестринске врсте живеле су на данашњем острву Елсмер у северној Канади. Они су први познати приматоморфи, или сродници примата, који су живели на географским ширинама северно од арктичког поларног круга, наведено је у студији објављеној у часопису Plos One.

Две врсте су назване Ignacius Mckennai и Ignacius Davsonae.

„Да бисте стекли представу о томе како је Ignacius изгледао, замислите резултат укрштања лемура и веверице која је била отприлике упола мања од домаће мачке. За разлику од уобичајених примата, имао је очи са стране главе (уместо да су окренуте ка напред) и имао је канџе на прстима руку и ногу уместо ноктију", рекао је Берд.

Када су истраживачи анализирали фрагменте фосила, вилица и зуби ове врсте, изгледали су другачије од других приматоморфа који су живели у јужнијим крајевима Северне Америке.

„Оно што сам радила последњих неколико година је то да сам покушавала да разумем шта су јели, и да ли су јели другачу храну од својих рођака са средњих географских ширине", рекла је водећи аутор студије Кристен Милер, студент докторских студија на Универзитету у Канзасу, која ради при Институту за биодиверзитет и у Природњачком музеју.

Арктички приматоморфи су развили посебне карактеристике у својим чељустима и зубима да би комадали тврђу храну, попут орашастих плодова и семенки, за разлику од хране коју су преферирали а о је зрело воће. Ова физичка адаптација је вероватно била зато што је пола године врста живела у тами арктичке зиме, када је било много теже пронаћи храну.

„Мислимо да је то вероватно највећи физички изазов древног окружења за ове животиње", рекао је Берд.

Нови налази би се такође могли користити да би се разумело како се животиње прилагођавају и еволуирају усред периода климатских промена - као што је то случај са врстама које се данас суочавају са климатском кризом коју покреће човек.

Истраживачи верују да приматоморфи потичу од врсте предака која је кренула на север из јужнијих региона Северне Америке. Слични фосили су пронађени широм Вајоминга, Тексаса, Монтане и Колорада, каже Милерова.

„Ниједан сродник примата никада није пронађен на тако екстремним географским ширинама. Обично се налазе око екватора у тропским регионима. Успела сам да урадим филогенетску анализу, која ми је помогла да разумем како су фосили са острва Елсмир повезани са врстама које се налазе у средњим географским ширинама Северне Америке", навела је Милерова.

Некада је арктички поларни круг био топлије место 

Заједнички предак две врсте који научници зову колоквијално - Игњације - је вероватно стигао до острва Елсмере пре око 51 милион година, рекао је Берд. У то време, то је било полуострво које је излазило у Арктичко море из суседних делова Северне Америке.

Игњације је делимично назван по двојици Бердових бивших колега и ментора, покојним палеонтолозима др Мери Досон из Карнегијевог природњачког музеја у Питсбургу и др Малколму Мекени из Америчког природњачког музеја године.

Иначе, током давних времена, на простору арктичког поларног круга је био топлије, и то је било гостопримљивије место за живот. Глобално загревање довело је до тога да регион буде много топлији и влажнији, са окружењем налик мочвари. Топлије температуре током овог периода вероватно су подстакле Иганцијевог претка да крене на север.

„Зимске температуре су можда у кратком временском периоду биле ниже, али знамо да једва да је икада постојао трајни период када су владале температуре смрзавања, јер су чак и крокодили пронађени на острву Елсмере који не могу да преживе дуго смрзавање", рекао је Берд.

Упркос топлијим температурама, приматоморфи су и даље морали да се прилагоде да би преживели у свом јединственом северном екосистему. Били су већи од својих јужних рођака, који су личили на веверице; такав раст се обично дешава код сисара који живе на северним географским ширинама јер им помаже да одрже потребну температуру тела, објаснили су научници.

„Налази нам говоре да очекујемо драматичне и динамичне промене арктичког екосистема
док се он трансформише у условима континуираног загревања", рекао је Берд.

„Неке животиње које тренутно не живе на Арктику колонизоваће тај регион, а неке од њих ће се прилагодити свом новом окружењу на начин који је истоветанса Игнацијевом. Исто тако, можемо очекивати неке нове врсте или диверзификовање постојећихм закључили су истраживачи.