Чувена дијета ипак не чини много за смањење ризика од деменције

Претходне студије о потенцијалним когнитивним предностима такозване медитеранске дијете - широко дефинисане као исхрана богата поврћем, махунаркама, воћем, рибом и незасићеним мастима, као што је маслиново уље, и мало млечних производа, црвеног меса и засићених масти - показале су различите резултате, према Националном институту за старење (НИА) Националног института за здравље. 

Међутим, две студије из 2019. у часопису JAMA које су укључивале хиљаде људи и деценије праћења нису пронашле доказе да медитеранска исхрана смањује ризик од деменције, или да квалитет исхране утиче на ризик од деменције, у општем смислу. 

Нова шведска студија баца додатну сумњу на важност исхране у јачању функција мозга. 

„Нисмо пронашли никакву везу између конвенционалних навика у исхрани или придржавања медитеранске исхране и накнадне инциденције деменције", рекла је прва ауторка студије др Изабел Гланс, чланица тима за истраживање памћења на Универзитету Лунд у Шведској. 

Ови налази, који су у складу са онима пронађеним у претходним студијама сличног обима и дужине спровођења, објављени су у часопису Neurology. 

Међутим, слично многим претходним студијама, истраживање се ослањало на податке о исхрани учесника који су сами пријавили, који можда нису у потпуности тачни и могу донекле искривити интерпретацију резултата.

Комбинација фактора 

Физиолог Енсел Киз и биохемичарка Маргарет Киз истраживали су утицај медитеранске исхране код мушкараца и жена на ризик од срчаног и можданог удара.

Истраживање је показало да дијета са мало засићених масти штити од кардиоваскуларних болести, а Ансел и Маргарет су црпили инспирацију из грчке, италијанске и других медитеранских кухиња да напишу своје популарне књиге о исхрани, наводи The Conversation.

У теорији, чувајући се од кардиоваскуларних болести, медитеранска дијета би могла индиректно да смањи ризик од деменције, наводи NIA.

То је зато што накупљање наслага у артеријама, мождани удар, висок крвни притисак, висок шећер у крви и дијабетес могу повећати ризик од деменције, а здрава исхрана може помоћи у смањењу ризика од ових стања.

Шведска студија не поништава у потпуности ову идеју, али сугерише да сама исхрана нема значајан утицај на ток когнитивних функција у каснијем животу.

„Исхрана као појединачни фактор можда неће имати довољно јак утицај на спознају, али је већа вероватноћа да ће се сматрати тек једним фактором који је удружен са разним другим факторима, чији збир може утицати на ток когнитивних функција", кажу др Нилс Петерс, специјалиста неурологије у Клиници за мождани удар у Цириху и Бенедета Накмијас, ванредни професор неурологије на Универзитету у Фиренци.

Ови други фактори укључују редовно вежбање, избегавање пушења, конзумирање алкохола и држање крвног притиска под контролом.

Конкретно, нови докази сугеришу да редовна физичка активност и доследна контрола крвног притиска штите од когнитивног пада и да су ови фактори вероватно утицајнији од исхране, наводи NIA.

Ново истраживање, укључивало је, између осталог, и податке добијене од 28.000 људи који су у Малмеу учествовали у студији о утицају исхране на канцер и друге болести.