Археолози покушавају да проникну у тајне човека из прошлости

Ове недеље је на подручју Ваљева у Петничкој пећини на подземном Аждајином језеру откривена највећа пећинска гробница у Европи. Професор Миомир Кораћ, директор Археолошког института, гостујући у Јутарњем програму, наводи да је био веома изненађен овим сјајним открићем.

„На Виминацијуму смо истражили 14.000 гробова. То је исто антички период, као и ово. И видите колико увек има изненађења. Драге колеге из Завода и Петнице су успели да нама и јавности покажу да постоји још начина сахрањивања. Међутим, сада тек када нешто откријете, онда креће прича“, додаје професор Кораћ.

Сада је потребно разрешити неколико тајни, напомиње професор. Зашто је то баш ту, јер период је врло интересантан. У питању је касна антика, од 4. до 6. века. Затим потребно је утврдити да ли су можда покојници који су сахрањени у пећини боловали од неке болести. Да ли се нешто у том периоду дешавало, у историјском контексту.

„Археолози су све мање људи који нешто открију па ставе у музеј, већ су они све више људи који нешто објашњавају. Покушавају да проникну у тајне тог човека из прошлости. Да виде како је живео, како се облачио, како је јео, шта је све волео, шта није волео. Готово до метафизике, можда археолози иду и тим путем“, наглашава гост Јутарњег програма.

Осим на Блиском истоку и Израелу, не постоје сличне некрополе са оним што је пронађено у Ваљеву. Професор Кораћ напомиње да то отвара једно ново питање јер се врло често на нашим просторима налазе становници са Блиског истока.

„Када промените начин сахрањивања, то је нама археолозима увек знак за узбуну. Зашто је промењено? Зашто је он баш постављен на неку стену, а не по традиционалном обреду јер су у римско доба, као и данас, постојала два начина сахрањивања – инхумација, класично сахрањивање покојника и такозвана инцинерација, или спаљивање, а ово је један потпуно нови облик и ја честитам колегама“, каже археолог.

Научници који су били тамо кажу да има још неистражених пећинских дворана и да је у некој од њих вероватно скривено и насеље у којем су живели. У тиму су били: археолози из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Истраживачке станице Петница, у сарадњи са спелеолозима Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда“ из Ваљева.

Винча – Бело брдо светски научни парк за изучавање неолита

У Влади Србије означен је почетак санације клизишта археолошког налазишта Винча – Бело брдо и његово претварање у европски и светски научни парк за изучавање неолита. Тиме ће бити заустављено вишегодишње клизање у Дунав историјског наслеђа старог седам и по хиљада година.

„Свет већ сто година чека на то. Не заборавимо да је Винча епонимни локалитет, по њој је названа цела једна култура. Дакле, негде у петом, шестом миленијуму простирали су се од јужне Немачке, па готово преко целог Балкана, укључујући и простор Грчке. Тај простор и ти људи из неолита, из Винче су живели на том простору и нешто су подарили том свету. И најмање што можемо је тај пројекат у коме ће Винча заиста да добије то своје место“, истиче професор.

Кораћ подсећа да је истраживач Винче Милоје Васић. После тог његовог открића, није било светског археолога који није дошао у Србију да то погледа. До сада је истражено мање од пет одсто локалитета, који се простире на 25 и 30 хектара. Време Винче тек долази, сматра професор.