Музеј астрономије под небом Звездаре – прошлост, традиција и култура

Док је небо над Звездаром било ведро, научници Астрономске опсерваторије, по којој је насеље и добило име, одавде су мотрили планете и звезде. Међутим, још крајем деведесетих година велико загађење ваздуха изместило је посматрачке активности из града. Космос се боље види са планине Видојевице, где је 2011. покренута нова астрономска станица, а инструменти са Звездаре ускоро постају музејски експонати.

„То су инструменти који су добијени као ратна репарација после Првог светског рата, које је наш оснивач професор Милан Недељковић допремио овде. Али, нажалост, овде са њима не може више да се ради тако да ми овај простор полако претварамо у Музеј астрономије да сачувамо нашу не само научну прошлост и традицију него и културну", рекла је др Зорица Цветковић, научни саветник и заменик директора АОБ.

У току су завршни радови на Павиљону Великог рефрактора који ће као срце будућег Музеја астрономије чувати сталну поставку. У сваком од седам павиљона комплекса је по један инструмент којим су некада проучаване звезде.

„Ово је изузетно интересантно место и ми кроз дане отворених врата које организујемо сваке последње суботе у месецу од априла до октобра имамо велики број посетилаца. Ова врста објеката и грађевинског комплекса који је био наменски коришћен за опсерваторију не можете видети у нашем окружењу", рекла је Весна Мијатовић, библиотекар и координатор Музеја астрономије. 

Астрономска опсерваторија у Београду има статус споменика културе од 2001. године. Следећег 7. априла обележиће 136 година постојања, можда баш отварањем Музеја астрономије.