Телескоп „Џејмс Веб“ снимио „космички отисак прста“ настао од две џиновске звезде

Астрономи су забележили јединствени призор 17 концентричних прстенова прашине који подсећају на „космички отисак прста“ у најновијим снимцима свемирског телескопа „Џејмс Веб“.

Формација је настала интеракцијом две џиновске звезде, познате под заједничким именом Волф-Рајеов 140 спектроскопска двојна звезда, више од пет хиљада светлосних година удаљених од Земље. Прстенови се стварају сваких осам година када звезде пролазе једна поред друге на својој елиптичној орбити. Током њиховог приближавања, соларни ветрови са звезда се сударају, узрокујући да се гас који струји са звезда сабије у прашину.

„Тачно као сат, ВР140 избацује савршено извајани димни прстен сваких осам година, који се затим надувава на звезданом ветру као балон“, објашњава професор Петер Татхил са Института за астрономију Универзитета у Сиднеју, коаутор студије. „Осам година касније, док се бинарни систем враћа у своју орбиту, појављује се још један прстен, исти као и претходни, који струји у свемир унутар мехурића претходног, попут скупа џиновских руских бабушки“.

Структура са 17 прстенова настаје током приближно 130 година и обухвата простор већи од нашег сунчевог система.

Бинарни ВР140 се састоји од огромне Волф-Рајеове звезде и још веће плаве супергигантске звезде. Волф-Рајеова звезда се рађа са најмање 25 пута већом масом од нашег Сунца и звезда је која се ближи крају свог звезданог животног циклуса. Горећи јаче него у младости, Волф-Рајеова звезда генерише снажне ветрове који гурају огромне количине гаса у свемир – верује се да један у овој бинарној једначини изгуби најмање половину своје првобитне масе током овог процеса.

Како се угљеник и тешки елементи избацују у свемир, они се сабијају на граници где се сусрећу ветрови са обе звезде.

„Ветар са друге звезде преноси гас у траке и имате довољно материјала који је близу један другом и кондензује се у прашину“, наводи др Оливија Џонс, сарадник у Технолошком центру за астрономију Уједињеног Краљевства и коаутор студије. „Не само да је ово спектакуларна слика, већ овај ретки феномен открива нове доказе о космичкој прашини и како она може да преживи у суровом космичком окружењу“.

Џонсова је додала да би ова најновија запажања могла да пруже нови увид у то како је прва генерација звезда засула своје окружење прашином и гасом који су довели до следећих генерација звезда у раном универзуму.

Налази су објављени у часопису Nature Astronomy.