Светлуцава „језера“ испод јужног пола Марса изгледа да су нешто сасвим друго, установили научници

Нова анализа је открила да је радарски сигнал који је дао изразито блиставу слику, а коју су научници протумачили као залихе подземне воде на Црвеној планети, такође могао настати због геолошких слојева. Ни овај закључак још увек није потврђен, али указује на потребу да се обезбеде јачи докази пре него што би се са сигурношћу могло да утврди шта се тамо крије.

„Овде смо указали на то да се сличне рефлексије могу генерисати као природни резултат интерференције танког слоја, без постојања било какве течне воде или неких других ретких материјала“, пише тим истраживача на челу са астрономом Даном Лаличем са Универзитета Корнел у новом раду, како преноси Сајенс алерт.

„Овај резултат, у комбинацији са другим недавним радовима, доводи у питање извесност проналажења течне воде испод јужног поларног слоја леда“, додаје се у раду.

Необичан сигнал је први пут откривен пре неколико година, у радарским подацима које је прикупила сателитска сонда „Марс Експрес“ Европске свемирске агенције. Тамо, закопан испод марсовске јужне поларне ледене капе, научници су уочили комадић материјала необичне рефлексије.

Накнадна истраживања открила су још таквих јако сјајних предела, што указује да шта год да је било у питању, није се радило о јединственој појави.

Што је још узбудљивије, сличне сјајне мрље пронађене су управо овде, на Земљи – такође затрпане под ледом Јужног пола. То су субглацијална језера, као што је језеро Восток, која чине мрежу резервоара течности испод антарктичког леда.

Ово је довело научнике до закључка да би на Марсу могли постојати слични резервоари текуће воде. Постоји само једна квака – сматра се да је Марс превише хладан за течну воду, чак и под притиском испод слојева леда, и са тачком смрзавања сниженом због присуства соли.

Дакле, шта су то сјајне мрље? Да би истражили, Дан Лалич и колеге су спровели симулације користећи слојеве од четири материјала за које се зна да постоје на Марсу.

Радар чији зраци продиру у земљу ради на принципу одбијања радио таласа на објекту или површини. Колико дуго је потребно да се ти радио таласи рефлектују назад и колико снажно, откривају се својства материјала испод површине планете - али не нужно и шта су ти материјали.

Истраживачи су направили симулиране слојеве воденог леда, леда од угљен-диоксида, базалта и атмосфере у различитим конфигурацијама и дебљинама, од којих сваки има својства која одражавају радарске импулсе на специфичне начине.

Затим су разрадили које ће сигнале ове конфигурације произвести. И добили су нешто једнако сјајно као што су запажања „Марс Екпреса“ – слој прашњавог воденог леда у сендвичу између два слоја леда од угљен-диоксида.

„Користили смо слојеве угљен-диоксида уграђене у водени лед јер знамо да већ постоји у великим количинама близу површине ледене капе“, објашњава Лалич.

„У принципу, међутим, могао сам да користим слојеве стена или чак прашњав водени лед и добио бих сличне резултате. Поента овог рада је заправо да је састав базалних слојева мање важан од дебљине слојева и раздвајања“.

Ово није једина студија која доводи у сумњу да је светлуцави сигнал могао бити генерисан нечим што није течна вода. Тим је прошле године открио да смрзнута глина производи исти ниво радарског сјаја, а раније ове године, други тим је предложио вулканску стену (којег Марс има у изобиљу) као извор.

Са додатком слојева стене и/или леда, који су у складу са оним што знамо о Марсу, изгледа да претпоставка о постојању воде постаје све мање вероватна.

Научници мисле да би то била штета, јер би течна вода на Марсу указивала на његову прошлу, а можда чак и садашњу настањивост, као и на будуће мисије посадае на Црвену планету.

Али такође је могуће да никада нећемо знати са сигурношћу.

„Ниједан посао који смо обавили не оповргава могуће постојање течне воде тамо доле“, каже Лалич. "Ми само мислимо да је хипотеза о мешању конзистентнија са другим запажањима. Нисам сигуран да би било шта осим вежбе могло да докаже да је било која страна ове дебате дефинитивно тачна или погрешна."

Што се, с обзиром на дубину ледених капа, удаљености Марса и потешкоћа транспорта ствари тамо (посебно тешких машина за бушење), вероватно неће догодити ускоро.